Како су 1974. оскрнављене Његошеве кости
Академик Божина Ивановић, антрополог, предсједник Предсједништва СР Црне Горе свргнут у тзв. Антибирократској револуцији јануара 1989. године, у уводу своје књиге „Антропо-морфолошке особине Петра II Петровића Његоша“, коју је 1994. године издала Црногорска академија наука и умјетности, каже:
„Истог дана, на Ловћену, прије полагања Владичиних земних остатака у новосаграђену крипту, искоришћена је прилика да се изврше, за кратко вријеме – од неколико часова, антрополошка испитивања у присуству свих чланова комисије“.
Ријеч је о Комисији за пренос костију Петра II Петровића Његоша, коју је формирао Одбор за изградњу маузолеја.
„Комисија је“, каже проф. др Божина Ивановић, „10. јула 1974. пренијела и смјестила Његошеве тјелесне остатке у крипту новоизграђеног Маузолеја“. А „док је трајала градња Маузолеја, ковчег са моштима Петра II био је привремено смјештен у посебни, за ту намјену изграђени простор на врху Ловћена“.
Утврђено је да је највећа дужина Његошеве лобање 190 мм, висина 114 мм, запремина 2.016 цм³, висина носа 61 мм, ширина носа 25 мм, ширина лијевог очног отвора 48, а десног 46 мм, дужина непца 51 мм, ширина непца 46 мм, дужина десне лакатне кости 297, а лијеве 296 мм. Највећа дужина лијеве бутне кости (десна је прилично натрула) је 541 мм…
Према Манувриеровој формули, Његошев мозак био је тежак 1.995 грама, безмало два килограма.
Процјене Његошевих савременика о његовој висини крећу се од најмање 180 (Лемб, 1845) до највише 225 цм (Лејард, 1839. године). Када су под метар стављене Његошеве кости, добијен је нешто ужи распон претпоставке његове висине: по Пирсоновој формули, Његош је био висок између 165,71 и 183,01 цм: по Манувриеру 179,90 цм; по Бритингеру 184,0 цм, и по формулама Тротера и Глезера између 188,79 и 193,44 цм.
Али, пише проф. др Божина Ивановић, „запремина можданог дијела Његошеве лобање, а особито маса (тежина) његовог мозга, заслужују посебну пажњу, јер су њихова испитивања и добијени резултати показали натпросјечне и задивљујуће вриједности које далеко превазилазе све до сада познате и у литератури описане средње групне и популационе, па чак и индивидуалне вриједности“. Колико је до тада било познато у литератури, једино је Тургењев имао тежи мозак од Његоша – два килограма и 12 грама.
И што, заиста, сада црногорски научници знају више него су прије знали, осим колико су Његошеве кости дугачке, широке, и колики су му отвори на лобањи? Као ни прије, ни сада не знају колико је Његош био висок. Колико би његов мозак био тежак да су то израчунали примјеном неке друге формуле умјесто Манувриерове? А ни памет му нијесу могли измјерити тим својим методама и формулама у које су уносили димензије његове лобање и кубикажу измјерену сипањем пијеска у њу. Памет нема ни висину, ни дужину, ни ширину, а ни тежину.
Тог дана, 10. јула 1974. године, снимљене су и ове фотографије Његошеве лобање, његових земних остатака и ковчега у који су они смјештени.
Његошева капела и Његошев гроб били су законом заштићени. Капелу су порушили а гроб оскрнавили. И, што је то значајно црногорска наука добила тркељисањем Његошевих костију? А Црна Гора је постала „богатија“ за једно светогрђе.
Текст: Јован Пламенац, свештеник (Преузето са Фејсбука)
