Biznis od gejminga u Srbiji napravilo 10 000 ljudi

Bunt, globalistički pokret protiv globalizma, levičarski pokret protiv levice, koji je svet skupio za jednim stolom, tako zaposleni u industriji zabave opisuju gejming. Ovom vrstom zabave u svetu se bavi oko tri milijarde ljudi – a u Srbiji oko dva miliona, od kojih je 10.000 profesionalaca, koji su od ljubavi prema igrama uspeli da zarade novac i naprave biznis.

Gejmer, suprotno mišljenjima mnogih, nije dečak koji 12 sati dnevno provodi ispred kompjutera igrajući video igre.

„U javnosti se odomaćila zabluda da su gejmeri samo pro-gejmeri, odnosno profesionalci koji idu na takmičenja. S druge strane, gejmer nije ni osoba koja gubi vreme u svojoj sobi i satima igra igrice – to je zapravo osoba koja ima bilo kakvu interakciju sa elektronskim igrama“, kaže za „Novu“ Boško Đorđević (na slici desno), pozorišni reditelj koji učestvuje u organizaciji festivala Games.Con.

Njegov kolega Nebojša Rosić, koji se bavi razvojem gejming industrije, dodaje i da nije važno koji uređaj koristite – gejmer ste ukoliko više puta nedeljno igrate bilo koju igru na mobilnom telefonu, komjuteru ili nekom drugom elektronskom uređaju.

Kako naši sagovornici ističu, u mladom društvu koje konzumira pop kulturu današnjice, gejmer je pozitivan pojam. S druge strane, često se od starije populacije može čuti mišljenje da je gejmer osoba koja gubi vreme i nikada ništa neće postići u životu.

Ključno je, ističu, postići balans, jer „čak iako radite najpozitivniju stvar na svetu, nije dobro kada to radite previše“. Rosić dodaje i da je jedan od najvećih mitova da je igranje igara „muška stvar“. Međutim, prema istraživanju izvršenom u Nemačkoj, odnos je 52-48 odsto u korist muškaraca. Dakle, razlika između muškaraca i žena gejmera uopšte nije toliko drastična.

„Drugi mit vezan je za to da su gejmeri samo deca, a prosečan gejmer u Nemačkoj danas ima 37,6 godina“, kaže Rosić.

Sagovornici „Nove“ razbijaju još jedan mit – jednu od prvih gejming ekipa iz Srbije koja je napravila velike rezultate, činilo je pet momaka, od kojih su danas svi uspešni poslovni ljudi, te naši sagovornici ne doživljavaju gejming, ukoliko ga konzumirate umereno, kao vrstu zavisnosti.

Ipak, ističu da su roditelji dužni da utiču na svoje dete i ponude mu i druge sadržaje, kako ne bi došlo do toga da mu je jedina aktivnost igranje igara.

Rosić ističe da je na globalnu ekspanziju gejminga uticala pandemija koronavirusa, a prema procenama, ova godina će se završiti sa čak tri milijarde gejmera u čitavom svetu.

Gejming je, dodaje on, postao najveća zabavna indrustrija u svetu, veća od zbira muzičke i filmske industrije, a uočava se pravilan rast, veći od 10 odsto na godišnjem nivou, i to u prethodnih 12 godina, a očekuje se nastavak rasta.

Bavi se razvojem gejming industrije: Nebojša Rosić

A podaci o tome kako su igre uticale na međuljudske odnose u periodu izoilacije i nakon nje – su zapanjujući i za mnoge neočekivani.

„Podaci pokazuju da 35 odsto gejmera igra sa svojim bračnim partnerom, a 37 odsto sa drugim članovima porodice. Takođe, njih 27 odsto igra igre sa svojom decom. Čak 67 odsto roditelja ocenio je da ih je gejming tokom korone zbližio sa decom. Pored ovih podataka, tu je i činjenica da 61 odsto gejmera preko gejminga stekao nove, onlajn prijatelje. Ovi podaci vas teraju da se zapitate – da li gejming otuđuje ljude ili stvara veze na drugi način“, kaže Rosić.

„Gejming je svojevrsni bunt. Kao što je osamdesetih godina postojao taj novi talas, tako je I ovo vrsta kulturnog bunta. Taj bunt je globalistički, a u isto vreme I protiv samog globalizma. On je levičarski, ali je bunt protiv levice. On je svoj, pokret koji je svet skupio za jednim stolom. To je svet koji želi da precrta ustrojstvo sveta koje je tu bilo do sada“, kaže Đorđević.

Prema podacima „Srpske gejming asocijacije“, u Srbiji trenutno oko 2.200 ljudi učestvuje u procesu izrade video igrara – tu su dizajneri, developeri, audio inženjeri, animatori, umetnici koji karakterima daju kreativnost, ljudi koji testiraju igre, profesionalni gejmeri koji daju „konačni sud“, pa sve do veštačke inteligencije i specijalista za ponašanje. Za stvaranje jedne igre, potrebno je četiri do pet godina.

Pro-gejmera, odnosno profesionalaca koji učestvuju na različitim turnirima, ima oko 10.000. Amaterskih gejmera u Srbiji je preko dva miliona, od kojih je oko 800.000 u Beogradu.

Games.Con je gejming festival koji se od 2016. godine održava u Srbiji, sa ciljem da se prikažu inovacije u gejming industriji i pop kulturi, a postoji i prateći program.

Te, ne tako dvane 2016. godine, prvi festival ovakvog tipa u Srbiji posetilo je oko 8.000 ljudi.

„Broj je onda rastao, već sledeće godine je došlo 15.000 ljudi, pa 25.000, a četvrte godine smo došli do oko 40.000 ljudi. Ove godine očekuje se čak 55.000 posetilaca“, kaže Đorđević i dodaje da ljubitelji igara iz čitavog regiona posećuju ovaj događaj.

Nova.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.