Свети Сава у Боки

У години у којој се опсежније прославе 800-годишњице од оснивања Зетске епископије још нису ни догодиле, херцегновска Књижара Со издала је фотомонографију „Свети Сава у Боки“.

Упитан о поводима, уредник едиције „Бокељологија“, Никола Маловић каже: „Добар комад љета пред 800 година самосталности Српске православне цркве провео сам уређујући књигу „Свети Сава у Боки“ из пера Васка Костића, аутора 40 књига, носиоца Ордена Св. Саве, и потомка свештеничке породице у чијој се духовној скрби налазило острво Св. Архангела Михаила – а на коме је 1219. Свети Сава основао Зетску епископију, претечу данашње Митрополије црногорско-приморске.“

Од свих епархија Српске православне цркве у цијелој некадашњој Краљевини Југославији највећи број храмова посвећених Светом Сави налази се до данас на подручју Боке Которске. Ова књига открива колико је Свети Сава био везан за Приморје и каква је поморска путовања предузимао из Боке.

Аутор говори о заливским специфичностима, као што су Светосавски бадњаци, Светосавски пост, потом о Савиндану као о школској слави од давнина, о Савиндану као крсној слави Бококоторске епархије, о бројности цркава Светог Саве у Боки.

Аутор нас такође упознаје и са легендама о Светом Сави, о поријеклу бројних топонима везаних за Светог Саву, те биљежи како су у прошлости изгледале Светосавске свечаности по Боки, у Котору и другдје по Заливу, али и како су изгледала Светосавска славља Бокеља у прекоморским земљама. Изузимајући Хиландар, култ Светог Саве развијенији је у Боки него у ма којем крају гдје живе Срби.

Да су финалном изгледу фотомонографије већег средњег формата, у тврдом повезу и са заштитним корицама у боји допринијели многи, свједочи дугачка листа сарадника, почев од о. Гојка Перовића – резензента, стручних консултаната – Ж. Комненовића, Јована Маркуша, о. Николе Урдешића, иг. Макарија, потом аутора илустрација и мапа – Душана Дачића и Стефана Вукићевића, преко аутора фотографија: +Животе Ћирића, Зорана Тричковића, Јована Д. Радовића, Ивана Чучука, Силвиа Вилуса, Бориса Стефановића, Љиљане Чолан, преламача и дизајнера… до потписника поговора, Младена Станковића.

Књига доноси фотографије свих цркава Св. Саве у Боки, и фото-материјале у вези са свим што је у вези са Светим Савом у Боки – што је у односу на наслов чини комплетним документом. Издање је потпомогла Патријаршија српска – Фондација „Проф. Срђан Грбић“, Министарство културе Републике Србије и Српско пјевачко друштво „Јединство“ – Котор.

Глиго Бјелица (Текст преузет са фејсбук профила Николе Маловића)