Srpski manastir u srcu Jerusalima

Mnoge su crkve i manastiri širom Pravoslavne vaseljene posvećene Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, od Jerusalima, u kome je kralj Milutin podigao svoju zadužbinu, do Kosova i Metohije i grčkih ostrva, do oblasti prekrivenih snegom i ledom i dalekih kontinenata i nepoznatih predela.

O izuzetnoj pobedi pod vođstvom vojvode Novaka Grebosteka posebna svedočanstva u svom letopisu ostavio je arhiepiskop Danilo, a u drugim dokumentima pominje se da su “bitke vođene mnogo puta u samoj Anatoliji protiv bezbožnih Persijanaca”, uz napomenu da se moralo preći “i samo Crno more”.

Da bi na dostojan način obeležio ovu prvu pobedu nad Turcima, kralj Milutin je na temeljima razrušene crkve carice Jelene iz četvrtog veka podigao Manastir Svetih Arhangela, na mestu izuzetnog biblijskog značaja. Povezano je sa 997. godinom pre Hristovog rođenja i popisom stanovništva koje je naredio car David, da bi video koliko ima podanika.

Манастир Светих Архангела јерусалим - Династија НемањићNa tom mestu je Anđeo Gospodnji pružio ruku na Jerusalim, sa mačem koji se zabode u kamen ispred njega. To mesto i taj kamen obeleženi su i danas ispred oltara Milutinove zadužbine, Svetoarhangelske manastirske crkve! Pored hrama sagrađeni su i veliki konaci, bolnica i posebna gostionica za poklonike koji su dolazili u Svetu Zemlju iz Srbije.

Postoji mnogo dokumenata, zapisa i svedočenja o životu i značaju ovog manastira, kome je i car Dušan obezbedio velike prihode, počev od manastira Svetog Spasa na Bojani, Svetog Nikole na ostrvu Vranjina i njegovih metoha, do taksi koje su plaćali Dubrovnik, Ston i Pelješac. Ovi prihodi isplaćivani su sve do 1501. godine. O velikom uticaju i obitavanju Srba u Svetoj Zemlji govori i podatak da je početkom šesnaestog veka ovaj manastir znatno obnovljen i da su tih godina Srbi preuzeli upravu nad Manastirom Svetog Save Osvećenog.

Nedavno, u ovom veku, na Sinaju je, u arhivama Manastira Svete Katarine pronađen rukopis grčkog monaha Atanasiosa Ipsilandisa od 1533. godine u kome stoji zapisano da: “Srpski monasi, pod upravom pećkog arhiepiskopa odavno upravljaju i borave u Manastiru Svetih Arhistratiga u Jerusalimu.”

Manastir je pretrpeo mnoga stradanja u toku vekova, od napada beduina i drugih pljačkaša, kuge i drugih bolesti, do skoro potpunog urušavanja. Grčka Jerusalimska patrijaršija otkupila ga je pred kraj sedamnaestog veka i do danas je u njenoj nadležnosti, ali se kod poznavaoca i hodočasnika uvek pominje kao srpski manastir.

Srpskim će ga zvati i vođa ruske misije u Jerusalimu Porfirije Uspenski, koji je kao i mnogi drugi ruski crkveni verodostojnici i poklonici boravio u njemu (jer Rusi tada nisu imali svoj manastir)””, koji kaže da je “”Manastir Svetih Arhangela najlepši posed u Svetom Gradu, sa mnogo ikona, od koji ima mnogo srpskih, sa četrdeset kelija u koje se može smestiti i do dve stotine hodočasnika””. Takođe pohvalno govori i opisuje riznicu, bolnicu, trpezariju i “divnu biblioteku sa grčkim, latinskim, srpskim i slovenskim rukopisnim i štampanim knjigama”.

Pohodili su ovaj Manastir hiljade srpskih hodočasnika i mnogi crkveni velikodostojnici, od Arsenija Trećeg Čarnojevića, mitropolita srpskog Mihaila, do patrijarha Germana i patrijarha Pavla. Svi su oni prisustvovali ili učestvovali u svetoj liturgiji, koja se na srpskom jeziku o prazniku Svetoga Save služi vekovima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.