Zbogom dragi Dragane

In Memoriam – Dragan Đorđević

Piše: Mihailo Ješić

Jutros je u bolnici u Batajnici umro Dragan Djordjević, radnik „Borbe“ u penziji. Opaka korona je odnela još jednog dragog čoveka. Dokle će vise?

Dragana sam upoznao odmah po zasnivanju radnog odnosa u Večernjim novostima. Ja novinar početnik, on konobar početnik, a tada skovano drugarstvo trajalo je do pre neki dan.

Radili smo zajedno u novinama, kada sam otvorio diskoteku na Savi i samo u njega sam imao poverenja pa sam ga poveo sa sobom, pa u diskoteku na moru, pa sa Zvezdom u pohodu na titulu prvaka sveta. Bio mi je verni pratilac, a kada sam trebao da izdam knjigu i tu mi je bio dragocen – dao mi je nekoliko fotosa iz Barija sa finala koje nisam imao i sve sam ih uvrstio u knjigu.

Pre mesec dana, kada je knjiga odštampana, pozvao sam ga da se nadjemo „kod Čede“ na pijaci Vidikovac i da mu dam knjigu, a on zauzvrat da donese flašu rakije. Medjutim, to jutro kada smo se trebali naći, zove me i kaže da će i knjiga i rakija malo sačekati.

 -Moram u bolnicu u Batajnicu, imam koronu, ali nadam se brzo cu kuci – rekao mi je.

Pisao mi i pre desetak dana. Još je bio u bolnici, ali umnogo boljem stanju. Nadao se brzom oporavku. Svi smo se nadali. Kažu da nada umire poslednja. Ova Draganova umrla je sa njim, jutros rano. Sandra i Danijela neće docekati oca, a Milana muža.

Mi, prijatelji, nećemo dočekati našeg Gagu, da popijemo piće i da se malo našalimo, kao što smo znali.

Zbogom dragi prijatelju. A ako i na nebu budeš konobar, nemoj služiti goste koji u polupraznoj sali sede daleko od šanka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.