Откуд оцила на српском грбу?

Кресиво, огњило или оцило је савијени метал којим се кресањем о кремен правила варница и потпаљивала ватра. Оцила су случајно доспела на српски грб, као стилизована четири слова „С“.

Као и већина владарских и црквених инсигнија и оцила су код Срба стигла из Византије. У грбу византијске царске династије Палеолога око крста била су четири грчка слова „β“ која су значила: „Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“ (Цар Царева Царује над Царевима). Ова слова имају исти облик као ћирилична слова „В“.

Немањићи су још у 12. веку у свој грб ставили двоглавог орла, али је Стефан Лазаревић први српски владар за кога се поуздано зна да је ставио четири слова „С“ у свој грб кадa је од византијског цара Манојла Другог добио титулу деспота. Стеван Високи је уместо четири грчка „β“ ставио четири „С“ која визуелно јако слична.

После средњовековних владара и српски устаници су преузели грб са четири оцила. По сведочењу проте Матеје Ненадовића, устаницима су прве инсигније са крстом и оцилима, симболом Ромејског царства, стигли су из Русије, која је и сама претендовала да буде Трећи Рим.

Печат Правитељствујушчег совјета, прве српске владе и војводске заставе, донете су из царског Санкт Петербурга. На барјацима и печату налази се исти мотив, један штит с крстом и оцилима.

Милош Обреновић 1838. године приликом обнављања српске државности преузео је четири огњила, или четири оцила за Кнежевину Србију.

Хералдичари су слова са српског грба током 17. и 18. века протумачили као огњило, или оцило и тако је остало до дана данашњег. После су та четири слова тумачена и кроз познати мото „Само слога Србина спасава“, што је углавном прихваћено и у народу, наводи се на групи странице волим да знам.