Затварање југословенског и српског круга

Текст: Стана Шехалић

Kњига „Затварање круга“ Латинке Перовић промовисана је у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, у време одржавања Сајма књига. Рукопис ове занимљиве књиге, која истражује сва спорна питања дезинтеграције Југославије настао је у току 1973/74. године, у време када се његовом објављивању није могло ни размишљати. Први га је, шеснаест година после писања, прочитао Марко Никезић и то непосредно пред смрт, јануара 1991. Сугерисао је тада ауторки да рукопис објави, рекавши јој: “Суво и прецизно, то је оно што тражим.”

Мемоарско-документарног карактера, аналитична и фактографски прецизна, књига приказује историјски оквир и контекст у коме реформисти у Србији долазе на власт, полазећи од привредне реформе (1965), посебно апострофирајући Брионски пленум 1966, студентску побуну 1968, совјетску окупацију Чехословачке и гушење Прашког пролећа, демонстрације на Косову и темељну уставну реформу. Акценат је стављен на последње две године проведене у врху власти, када долази до кристализације два пута којима се може ићи и победу конзервативне и ауторитарне оријентације.

Латинка Перовић је поручивала да се за сва спорна питања тадашње Југославије морају тражити решења и излази у легитимним савезним институцијама “заједно са другима“, на “начин миран и разумљив, без наметања другима, али и без заобилажења непријатних, па и болних питања“. На познатој 17. седници председништва СКЈ, у априлу 1971, у име Србије је говорила Латинка Перовић, која је, износећи концепције републике у разумевању и поимању Југославије у кризном тренутку, најпре поменула Брионски пленум као “граничну тачку од које су почеле видљивије промене у односима политичких снага у Србији“, које су довеле до свести о потреби промена и реформи у економији, друштвеним односима, националном питању, развоју југословенске заједнице као федерације равноправних.

“На таквом опредељењу“, рекла је Перовићева, “израстала је и нова политика и нови људи“. Таква оријентација није и безусловно једина, али јесте она за коју се борио СК Србије, као и све оно што је “напредно и мислеће“ у овој републици.

У разговору су учествовали: др Олга Манојловић Пинтар, виша научна сарадница Института за новију историју Србије у Београду, проф. др. Драган Ђукановић, ванредни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, др Александар Милетић, научни сарадник Института за новију историју Србије у Београду, др Срђан Милошевић, научни сарадник Института за новију историју Србије у Београду, др Газела Пудар Драшко, научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, др Миливој Бешлин, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Петар Жарковић, докторанд Филозофског факултета Универзитета у Београду, Балша Делибашић, истраживач на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду и ауторка др Латинка Перовић, научна саветница у пензији.

Први тираж у издању сарајевске „Свјетлости“ почетком деведесетих није ни стигао до читалаца, нестао је ратним вихорима. Рат је, међутим, спречио да она дође до академске и шире јавности, а политички положај српских либерала учинио је да она није никада ни продавана у Београду. Ипак, ниједан њен примерак не може се више наћи: истраживачи из земље и иностранства некако су долазили до ње, користећи је као аутентично сведочанство. Из њихових радова је потекла иницијатива да се издање ове вредне књиге обнови.

Пред саму промоцију „Круга“ ауторка је добила први примерак свог најновијег дела „Руске идеје и српске реплике“, која ће и наредним месецима доживети и своју посебну промоцију. Овом приликом само ћемо цитирати ауторку која је сажела важност овог штива за које је одличан предговор написао руски историчар Андреј Леонидович Шемјакин :

„Тек у дужој перспективи постаје јасно да су идеје руског народњачког социјализма остале очуване и испод марксистичке ауре. Као и да се, у оквиру јединственог теоријског круга, промена најкасније осећа на његовој периферији. Слабљење ортодоксије на периферији није увек у сразмери са брзином којом се средишна идеја теоријског круга историјски исцрпљује у центру. У сваком случају, без проучавања народњачког социјализма у Русији, и његовог одјека у Србији, није могуће разумети ни развој у 20. веку. Ни тамо, ни овде.“

Књиге Латинке Перовић „Затварање круга“ и „Руске идеје и српске реплике“ можете поручити преко Салона књига (https://salonknjiga.rs/), путем мејла: kontakt@salonknjiga.rs или на телефон: +381 64 1574420