Istinita ispovest Jelene Nikolić u romanu „Divenire“
Nešto što čovek doživi, što na svojoj koži oseti, što ga kao zla kob prati jedinm delom života, često mu oduzme snagu, potone i ne da mu da to javno podeli sa drugima. Jelena Nikolić, mlada žena, iz gradića Teslić u Bosni i Hercegovini, jedna je od onih koju život nije mazio i sa kojom se sudbiina teško poigrala. Ipak, smogla je snage da to pretoči u roman prvenac „Divenire“, iskrenu i potresnu ispovest o životu, ljubavi, strasti, mržnji, smrti…
Jelena se suočila s ranim gubitkom majke, ona i sestra ostale su same prepuštene na milost i nemilost životu, punom zamki i iskušenja. Tragičnom kraju njene majke doprineo je njihov otac, alkoholičar, koji gotovo za ćerke nije hteo ni da čuje, a radio je u inostranstvu.
Knjiga je pisana, dakle, po istinitom događaju, po onome što je Jelena doživela i preživela. Ne bez razloga u delu o knjizi ona se zapitala:
“Da li sudbina zaista miješa karte, reda i povlači poteze, a mi rođeni u ubijeđenju da smo sami tvorci iste? Ne postoji čovjek koji bar jedanput u životu ne postavi sebi pitanje: „da li sam mogao drugačije?“ Ponekad, odustajanje, da bi ga lakše podnijeli, pripisujemo sudbini. Izgubimo energiju na nebitne stvari, ne dolazimo do cilja onako kako smo zamislili, ne pronalazimo ljubav onako kako želimo? A možda smo mi sami kovači svoje sudbine? Da li je krojimo sami, ili to nešto već dobijemo po rođenju? Sudbina uvijek ima načina da vas u životu iskuša i slomi”.
U sredini u kojoj je odrastala i u kojoj živi, i ne samo u njoj, nego uopšte na našim prostorima, punoj predrasuda, zaista je hrabrost ispričati takvu priču i pogledati istinu u oči , jer to najčešće nailazi na gotovo jednodušnu osudu i zgražavanje. Radnja romana prati devojku Mariju, koja potiče iz porodice sa nesredjenim odnosima i oženjenog muškarca Andriju, imućnog lokalnog biznismena. Da nevolja bude veća Andrija i Marija nisu iste nacionalosti, ali su jedno u drugo zaljubljeni do ušiju. Osude za njihovu vezu stižu i od porodice i od okoline. Dešavanja se smenjuju kao na filmskoj traci, puna je dinamike, obrta, nesreće, kriminala, čak i droge. U sve je upleten i treći čovek kao i bolesno ljubomorna Andrijina žena i nesrećna ljubav Jelenine sestre.
Jelena kroz roman “Divenire” vrlo vešto vodi likove. Prosto čovek da oprosti Mariji za sve njene grehove i gaženje moralnih i religioznih principa. Čak i u trenucima kada se žrtvuje i nudi drugom muškarcu da bi spasla ljubav svog života, tražimo opravdanje. Šta reći za Andriju, svaka žena da g a poželi, a muškarci da mu zavide. Knjiga se ne ostavlja iz ruku dok se ne pročita, od korice do korice nabijena je emocijama, tugom, mržnjom, ali pre svega, puna je ljubavi. Srećan kraj pomalo iznenadjuje, ali to treba shvatiti kao pobedu života nad smrću, dobra nad zlom i poruku Jelene da nastalja da se bori i ide dalje kroz život hrabro i nepokolebljivo. I sam naziv romana “Divenire”, pomalo intrigantan i zagonetan, znači postanak, novo rađanje.
Zanimljiv je i trejler (https://www.youtube.com/watch?v=tPrxlQK5puw&feature=youtu.be) koji je Jelena pripremila predstavljajući knjigu u kome se na bajkovit i romantičan način prikazuje radnja romana. Svi koji vole štivo čitko, pitko, puno lepih misli, naći će ga u romanu Jelene Nikolić “Divenire”, koji zaista svima toplo preporučujemo.
Zdravko Elez