Зашто све чешће плачу српске мајке?

У среду су ми јавили да сам примљен, у четвртак сам отишао. Без размишљања, без кајања, желећи само да једног дана имам нешто своје. То у Србији никада не бих успео, овако говори Бранко Поповић (25), један од 200.000 Срба који су отишли у Немачку од 2000. године. Он је један и од пола милиона наших држављана који су у поменутом периоду напустили своју земљу да у „белом“ свету потраже своју срећу.
Све нас је шокирала вест да Хрвати масовно одлазе да се никада више не врате у своју домовину, али нису само хрватске мајке те које плачу за својим синовима на аутобуским станицама, таквих примера је много и у Србију, а неки би рекли и превише.

Резултат слика за немачка обећана земља
ОБЕЋАНА ЗЕМЉА: Највише младих одлази у Немачку

Поменуту забрињавајућу статистику, у којој се говори о пола милиона људи који су напустили Србију, објавио је ОЕЦД за период до 2016. године. Многи ће се запитати шта је са последњом годином за коју постоји уврежено мишљење да је ситуација још алармантнија. Ипак, Анализа о кретању на тржишту рада коју је објавила Парламентарна буџетска канцеларија раније ове године, показује да је тренд такав да годишње оде око 35.000 људи.
У том случају, да се вратимо на почетак. Колико је то Срба отишло у 21. веку? Подаци показују тачно: 416.946 људи до 2016. године. Ако се томе дода 35.000 по тредну за 2017. годину за коју не постоје подаци, долази се до бројке од укупно 451.346 људи који су земљу напустили за 17 година, што је готово цео Нови Сад и Ниш заједно.
Подаци су приказани по земљама за сваку годину, с тим што за поједине године и земље не постоје информације, па се сматра да је број људи који је отишао заправо и много већи. Земља у коју су Срби највише одлазили свакако је Немачка. Укупно 200.000 људи отишло је у поменутом периоду пут немачких градова да тамо окуша своју срећу. И управо је Немачка земља у коју највише одлазе и наше комшије Хрвати.
-Хрвата у Карлсруеру има доста, много више него нас Срба, а могло би се рећи да је и нас превише за не баш велики град. У последње две године их је толико да су целе породице овде довели. Када их питамо зашто одлазе, одговор је исти као и сваког просечног Србина: велика незапосленост у Хрватској и мањак перспективе – објашњава Поповић.

Резултат слика за БЕЧ
БЛИЗУ ОТАЏБИНЕ: Беч ј међу траженијим градовима

Срби и генерално сви са територије бивше Југославије у овом граду од око 300.000 становника највише раде на грађевини, док су жене махом запослене као чистачице у одређеним објектима. За то им, како каже Поповић, не треба знање језика. Све више је фабрика које не захтевају познавање немачког.
-Ујутру када путујем на посао све врви од нашег света, који иде у фабрику да ради. Често су целе фирме само са нашим људима, а оно што за шта су највише ангажовани су послови паковања – наводи Поповић и додаје да су људи који долазе из Хрватске већином из Славоније, где је, како објашњавају његове хрватске колеге, ситуација најгора.
Далеко иза Немачке, као земље у коју највише Срба одлази је Аустрија са око 67.000 људи од 2000. године, а високо треће место држи, на изненађење већине, Словенија са готово 29.000 људи.
За овим земљама следе Италија и Швајцарска са по нешто више од 25.000 људи. Занимљиво је поменути да не постоје подаци за Велику Британију, где је, такође, велики број наших људи одлазио у претходним годинама, а све већи број људи, скоро 15.000 њих отишло је за тај период у Шведску, што је више него у Америку и Аустралију заједно.
Највећи број људи који одлазе су млади, узраста од 15 до 24 године, и то у просеку око 20.000 људи годишње, што је око 60 одсто укупног броја исељеника.
-Све више млађих од 20 година долази у Немачку, чим заврше средњу школу. Највише мушкараца који се млади и жене, доводе своје супруге и оснивају породице. Разлог је што су много мањи порези за ожењене, а процедура за „спајање породице“ није много компликована – каже Поповић који је и сам довео супругу на исти начин.
Ако се тражи глобални разлог за одлазак младих, он има везе са њиховим значајно неповољнијим положајем на тржишту рада него у Европској унији, јер је стопа незапослених младих око 31,9 одсто у Србији, док је у Европској унији то случај са 16,8 одсто њих. О враћању у Србију млади не размишљају.
-Већина када дође, планира да остане неко краће време, заради неки новац и врати се у своју земљу. Међутим, убрзо вредан рад се исплати, новац који зарадимо никада не бисмо могли да добијемо у својој земљи и одлучимо да останемо, тражећи стан, доводећи породицу, једног по једног. Нажалост, не видим себе још у Србији, али ко зна, можда некад – закључује Бранко Поповић.

ИЗВОР: БЛИЦ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.