Za ubistvo kralja Staljin ga proglasio herojem
Piše: Bane Gajić
Iako ličnost Mustafe Golubica izaziva sve više pažnje na ovim prostorima, neverovatno je da ga niko i dalje ne smešta u fokus glavne operacije koju je organizovao i sproveo, na direktan nalog svog intimusa i šefa, Josifa Visarionoviča Staljina – ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju, oktobra 1934. godine.
Uprkos ogromnom broju činjenica koje jasno ocrtavaju ulogu Golubića u ovom ubistvu, iz nekog razloga u Srbiji se o tom boljševičkom operativcu i egzekutoru i dalje govori u kontekstu nekih drugih događaja, dok onaj glavni i jedini niko i dalje ne spominje. Ni istorijska nauka, ni publicistika, ni čak maštovite TV serije.
A suština je jednostavna i potkrepljena čak memoarskom građom, i zahteva tek malo konkluzivnosti: zadužen od Staljina za sve balkanske revolucionarne pokrete na pocetku 1930tih, Golubić je imao aktivan kontakt i sa bugarskom VMRO i sa ustašama. Sa VMRO je saradjivao u njihovim gerilskim akcijama na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, u borbi protiv tadasnje države. U tim akcijama upoznaje ličnost i sposobnosti Vlade „Černozemskog“ koji ce kasnije pucati u Marseju.
Kralja Aleksandra je lično mrzeo i bio adekvatno motivisan da mu naudi, dok prema memoarskoj komunističkoj građi, ima jasnih svedočenja da je 1933. iznosio tvrdnje da Aleksandar mora da bude ubijen.
U leto 1934. biva prebačen u Prag po „specijalnom zadatku“: atentatori, VMROovac i ustaše, će u Marsej doci sa čehoslovačkim pasošima. Kasnija istraga francuske policije je došla do toga da im je i naoružanje bilo zajedno sa pasošima upućeno takođe iz Praga. Kuriozitet je da je za likvidaciju bio poslat pištolj Mauzer C96, kultno i prestižno oružje boljševičkih komesara iz revolucije u Rusiji, što je bio još jedan jasan znak.
Na kraju, kada je uhapšen i pogubljen u Beogradu juna 1941. Golubićev leš je bio sahranjen u plitkom grobu prekoputa tadašnjeg zatvora Gestapoa na lokaciji ispred današnje Skupštine Grada Beograda (gde je cvećnjak na ulazu na plato): vec 19. oktobra 1944. dok jos uvek traju borbe u Beogradu specijalan tim sovjetske vojne službe (GRU) na Staljinov nalog dolazi u Beograd da nađe telo Golubića, utvrdi njegov identitet i uzrok smrti. Nakon toga, posmrtni ostaci bivaju preneti u Moskvu i sahranjeni, na direktan Staljinov nalog, u dvorištu Kremlja gde se nalaze i danas.
Dilema zašto je Staljin ukazao toliku počast ovom egzekutoru i operativcu može da stoji samo ukoliko se ne razume da je tako bila reč o izuzetnoj počasti za čoveka koji je sproveo jedan od najvažnijih Staljinovih ličnih naloga: ubistvo kralja koji je želeo da pokrene kontrarevoluciju u Rusiji, svrgne boljševike i preko svojih najbližih rođaka (sestre) obnovi dinastiju Romanov, negirajući tako celokupnu boljševičku pobedu.
