Politika i seks glavne teme srpskih medija

Piše: Marko Lopušina

Kada svakog jutra otvorim dvadeset medijskih sajtova suočavam se sa već, rekao bih ustaljenom slikom rubrika srpskih novina i portala. Na naslovnim stranama je predsednik Srbije, prvi ili drugi lik, odmah do njega je razgolićena dama, pevaljka, glumičica, voditeljka, starleta, udavača, ćerka poznatih roditelja. Potom slede kriminalci, vesti iz sporta i poneki posrnuli političar.

Ova struktura rubrika u srpskim medijima je ista i u državnim, poludržvnim, privatnim novinama i portalima sa stranim kapitalom i vlasnicima. Ako se pogleda redoslad pojavljivanja ličnosti na naslovnim stranama, vidi se da je prvi predsednik, jer je prvi čovek Srbije i jer država plaća većinu redakcija ovih medija.

Zbunjuje me drugo mesto, koje drže razgolićene dame, pevaljke, stare i mlade, glumičice, voditeljke, stare i mlade, starlete, sponzoruše, udavače, golišave ćerke poznatih roditelja. Na listi lakih dama i polugolih žena domirniraju estradne pevaljke. Zašto ?

Estradne pevalje su, uglavnom, polupismene osobe, koje su mlade ušle u ovaj javni bizis kao posvećenice pesmi i parama na brzinu, toliko da su zaboravili svoju porodicu, rađale vanbračne bebe, udavale se više puta, prepuštale  se menadžerima sumnjivih namera i zadovoljavale potrebe političkih moćnika. Vole prvo novac, pa sebe, potom one koji je plaćaju, a to su poslednjih godina funkcioneri svih nivoa i činova.

Prema italijanskom rečniku estrada znači “ispod ulice”, ali su naši proizovđači u industriji zabaveto preveli kao “umetnici sa ulice”. Kako pevaju strankama i političarima pevaljke su postale zaštićene ličnosti s javne scene, koje dobijaju besplatnu reklamu u svim državnim medijima. A mediji kao i svaka alapača, pre podne pišu i govore afirmativno o pevaljkama sa estrade kao o kraljicama zabave, a popodne ih ogovaraju i predstavljaju kao pohotne žene i lake dame.

Pevaljke glavna tema u medijima 

Meri se koliko je koja pevaljaka albuma snimila, koliko je hitova imala, ali i koliko je muževa potrošila, (jedna čak 12), a koliko je dece rodila i ostavila, koliko je alkohola popila, koliko je kriminalaca volela…Pevaljke su u svim srpski medijima glavna tema i hvale i podmseha, ali to njima ne smeta. One rade kao pokretni džuboks na pare. Bitno im je samo da se o njima piše i govori, pa i najbolje i najgore.

Pevaljke same redakcijama šalju svoje fotografije iz kupatila, spavaće sobe, sa scene i sa plaža. A novinare koji potpisuje te slike sa pare rečenica plaćaju u evrima svakog petka. Takva sprega redakcija i ljudi sa estrade, posebno pevaljaki je spacijalni vid korupcije u srpskim medijima. Neke redakcije, čak i one ozbiljno političke, imaju poslovne ugovore sa estradnim tv programima, a neke jednostavno druže se sa glavnim estradnim menadžerima i dele zaradu.

Uzalud ja u srpskim medijima svakog jutra očekujem ozbiljne članke, analize, reportaže, odnosno teme iz privrede, pravosuđa, zdravstva, obrazovanja, o društvenim bolestima, narkomaniji, na primer. O Srbiji kao zemlji sportskih šampiona i prvaka u proizvodnji šljive,
na primer.

Ne, redakcije se odlučuju za golu politiku i gole dame. Politika jeste dominantna srpska tema, ali gole dame nisu, jer u svakodnevnm život više se u Srbiji govori o fudbalerima, kladionicama, o evrima i brzim biznisima. Mlada Srpkinja poreklom iz Prizrena najbolji je student svih fakulteta u Francuskoj. Nje nema u medijima, jer je tamo svakodnevno deset puta operisana plastičnim putem starleta, koja je veštačkim sisama izborila titulu pobednice u rekla-kazala tv programu, dakle u medijskom takmičenju.

U dilemi sam – da li redakcije srpskih medija guraju gole dame na naslovnice i u javnost, da li to čitaoci i gledaoci toliko žele i traže srpsku žensku golotinju u medijima ili klik i slik potez na računaru i mobilnim telefonima za medije pokazuje da su seksizam i laka pornografija najprivlačnija tema u medijima za Srbe.

Seksizam je fizičko preterano pokazivanje ženskog tela, veličanje oblina i golotinje, a laka pornografija je mentalna golotinja, koja se najviše ogleda u kuknjavi pevaljki i lakih dama posle smrti njihovih partnera. Smrt na estradi je, izgleda, najtriažniji prilog u novinama i tv emisijama. Uostalom jedna pevaljka svoju karijeru poslednjih meseci gradi na pričama o svom pokojnom ocu i njegovoj smrti. To znam, ali nijednu pesmu koju ona peva – ja ne znam.

 Kasnimo za Britancima 40 godina

Priča sa estrada je najlakši put do tekst i emisije u srpskim medijima. Neke nacionalne televizije imaju svoje estradne parade i zvezdane trenutke. Većina pisanih medija ih prati, prepisuje i reklamira kao vrhnuski trentuke industrije zabale, ali i kulture. Jedna proamerička politička dnevna novina, na primer, ima 5-6 ozbiljih tema, a potom sledi 20 rubrika o lepuškastim i golišavim damama. Najtiražniji srpski dnevnik ima dnevno najmanje 15 rubrika o lepim ili manje lepim ženama. I jedna i druga novina, kao i portali, koriste recept za prikazivanje žena – jak naslov, prazan i glup tekst:

Smršala je, ali su joj ostale velike grudi”, “Spavala je sa stotinu muškaraca”, “Brutalno zavodi muškarce”, “Padaju vilice kad se pojavi na plaži”, “Slavna pevačica ….se skinula gola” – a ona niti je slavna, ni uspešna. A kako mi rekoše u jednoj redakcije, “dame same šalju svoje gole slike, posebno ćerke poznatih – da ih sve vidi”. Ispada da su Srbi, čitaoci i gledaoci ljudi koji se mentalno i fizički samozadovoljavaju izmišljenim medijskim lepoticama.

Ovaj srpski medijski fenomen, koji su Britanci izmisli pre 40 godina, kada su lansirali Samantu Fox (na slici) je javni skandal prve vrste. Ovo je srpski medijski seksizam, javna upotreba žena, tretiranje mladih i starih dama kao meso za pokazivanje, kao lake dame za muške voajere, ali I silovatelje. I to je zloupotreba privatosti javnih ličnosti, obmana čitalaca i gledalaca. Naime, najbolja hrvatske pevačica nije “riba”, kako je predstavljena u beogradskoj javnosti, već obična mršava žena sa jakim glasom.

Seksizam se vrši uz bojkot zgodnih i pametnih muškaraca. Možda je to svesni i skriveni rasizam. Srpski mediji bojkotuju pametne, uspešne, kreativne osobe, a u javno prikazivanje guraju starlete, sponzoruše, žene kao lake dame, koje se fizičkim izgledom
i silikonskim grudima probijaju kroz srpsku medijsku džunglu u tuđe živote.

Diana Ertl, Srpkinja iz Nemačke, poslovna žena i tvorac stambeno-kulturng projekta “Rajski vrtovi za Srbe”, o svemu tome razamišlja glasno i kaže:

-Pametan narod, a pogotovo pametna žena, slom je ovog sistema. Zato svim raspoloživim sredstvima od mlade žene prave prostitutku, od majke robinju, a od zrele žene seksualnu nakazu. Tako se prvo kvari narod, a potom porobljava. Sistem se najviše plaši pametne žene.

Jer ona vidi. Jer ona rađa i vaspitava. Jer ona je stub kuće i stub naroda. Zato je napadaju i kvare vekovima. Da bi slomili narod, prvo slome stub porodice, ženu. Kad ubiju plodnost u njoj i seme koje hrani, potpuno ćemo biti zavisni od njihove industrije i konzuma. I bićemo „srećni“ jer nećemo imati ništa, nećemo znati ništa, nećemo moći ništa.

Narod će živeti da bi mogao da radi, da zaradi i kupuje, da zadovoljava telesne strasti i da stvara svet po potrebama onih koji su posegli za nebeskim zvezdama. Ali… Otkrovenje govori šta će se desiti sa onim  koji požele da budu Bogovi. Nekima je dato da sami vide to otkrovenje. A nekima je uzeto svako čulo.

Kad nema više majki koje misle, imaš samo konzumente koji rade.

„Rajski vrtovi počinju tamo gde žena ponovo postaje čuvar vatre,  a ne proizvod na izlogu.“ – kaže Diana Ertl, Sarajka iz Minhena.

Mogu da se složim sa nekim tezama gospođe Ertl i da dodam, da mi seksizam u srpski medijima liči na političku platform čiji je cilj zamajavanje i zajglupljivanje naroda. Srpski državni mediji, na primer, nemaju autore i autorska prava, nego jedan tekst o plavuši na visokim potpeticama, prenose, odnosno prepisuju sve novine. Samo su fotke malo drugačije.

Problem nije u tom kopirajućem novinarstvu, već u nemoralu koje pronosi ženski likovi iz novena, tabloida i portal. Tu jedna državna pevaljka, na primer, godinama govoro o svom mužu kao gaboru od kog se razvela, d abi nas mediji obavestili da su se pomirili i u septembru prave svečanost za javnosti. Šta su onda bile t enjene price o lošem mužu i zlom ocu, nego podvala čitaocima, gledaocima i njenoj publici ispod estradnih bina.

Srpski mediji danas od mladih “breskvica” ili od starih “legendi” prave kultne likove (estradne) ulične umetnosti, a da oni ne znaju umetnički da se izraze, odnosno da pevaju. Za jednu takvu “legendu” objavljuje se da dolazi pijana na koncerte, da umesto nje peva njena publika, a da ona stiže samo da izbaci po neku političku parolu u korist vlasti. Srpski mediji su prepuni takvih “legendi”, koje imaju i nacionalne penzije, ali i dalje kukaju da nemaju od čega da žive. Kao da je narod kriv što su one na vrhuncu svoje karijere popile ili prokockale svoje basnosnovne honorare i bakišiše.

Televizije sa nacionalnom fekvencom prednjače u upotrebi estradnih pevaljki. Ima ih u gotovo svim “živim emisijama”, od jutarnih, podnevnih do “svečanih večera”. Takvo pretvaranje intelektualno golišave estrade u medijima u svet poslovnih umetnika model je novog načina života – brzo, lako i sa pesmom. Ujedno to je televizijsko i novinsko političko zavođenje srpske javnosti i stvaranje magične slike srpskog raja od lažne lepote i pameti lakih dama. A sve  da se Srbi ne bi setili da postoji glad, nemaština, besposlenost, siromaštvo, kao i nepravda.  Ali i da postoji bolji život izvan Srbije.