U Srbiji pola miliona migranata, 100 000 stranaca se zaposlilo

 

Broj migranata u Srbiji i dalje je veliki iako ih je ove godine znatno manje, mnogi su se asimilirali, naučili naš jezik, spremni da ulože svoju pamet, zaposlili se, ali su prinuđeni da idu dalje u tuđinu jer ne mogu da dobiju stalnu dozvolu boravka 

Piše: Marko Lopušina

Seoba čak 67.000 migranata iz Maroka u Španiju izazvala je strah u ušuškanim zemljama EU i prekor španskim vlastima. Ovaj incident otvorio je ponovo pitanje migranata iz Afrike na Stari kontinent, koji je odlučio da ih više ne prima. EU je naredila Španiji da doseljenike deportuje natrag u Maroko. A italijanska premijerka je predložila da Crna Gora, budući član EU, prima migrante i tako postane evropski logor za strance.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je ono što se dešava sa migrantima u španskoj enklavi u severnoj Africi vrlo loše:

– Nama ne može da se desi ovo što je u Španiji. Mi smo ozbiljna država. Srbija nije parking za migrante, iako smo uvek ljude poštovali. Nikada nismo bili rasisti i nismo nikoga delili ni po veri, ni po boji kože.

U Srbiji je, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u toku ove godine evidentirano 2.766 migranata. To je manje 46 odsto u odnosu na 2025. godinu. Međunarodna organizacija za migraciju tvrdi da je među migrantima u Srbiji najviše osoba iz Afganistana (47 odsto), Egipta (8 odsto), Pakistana (8 odsto), Sudana (6 odsto) i Maroka (5 odsto). Ima i Kurda i Libijaca. Jedni beže iz svoje otadžbine od ratnog konflikta, a drugi od bede. Srbiju doživaljavaju kao tranzitnu zemlju ka Italiji, Francuskoj ili Nemačkoj.

Slutio sam još pre 15 godina da su migracije ljudi iz Azije i Afrike ka Evropi organizovani pokreti zdrave radne snage. Reč je, uglavnom, o muškarcima – od oko 30 godina. Pamtim da sam ih sretao u beogradskim poštama, gde su svi podizali po 3000 dolara, Nisam znao ko im je to organizovao, ali se 2010. govorilo da je to radila Nemačka, zajedno sa Turkom i Rusijom.

EU je tada bilo potrebno 2 miliona radnika godišnje. Kroz Srbiju su migranti ulazili s juga i išli ka severu Srbije. Bilo ih je u jednom trenutku više od 9000. EU je tada preuzema troškove njihovog zbrinjavanja u Srbiji i finansirala otvaranje 19 centara za migrante, koji i danas postoje u pet opština.

Drugo što sam primetio je bila činjenica da su migrant bili neženje, sa osnovnim obrazovanjem. A 15 odsto njih je sa diplomama viših škola i fakulteta stiglo u Srbiju. Dva odsto migranata se doškolovalalo u Srbiji. Otkrio sam da su migrant pametni ljudi, snalažljivi i spremni da se bore za svoju budućnost.

Jedan migrant iz Azije, znalac četiri strana jezika, naučio je za 6 meseci srpski i našao posao prevodioca u Beogradu. Drugi, mladi migrant je pokazao talenat za ozbiljnu muziku, upisao studije i pokazao se kao jako vredan umetnik na žičanom instrumentu. Dobio je čak i stipendiju. Mlada majka je naučila srpski za manje od godinu dana, zaposlila se i odgajanje dece prepustil mužu, migrantu iz kurdskih zemalja.

Četvri migrant, koji je preko turske veze stigao kao maloletnik u Srbiju, dao je sve ispite na Fakultetu primenjene umetnosti. Osvojio je nagradu kao dizajner mode. Nije diplomirao, jer je ometen od strane države Srbije. Ovaj pametan i kreativna čovek nije dobio šansu u Srbiji. Nije dobio stani boravak, odnosno azil, pa se odselio ilegalno za Nemačku. Posrednik mu je posle deset godina bio isti onaj Turčin, koji ga je ilegalno kao maloletnika doveo u Srbiju. Sada ga je odveo u Nemačku, gde talenovanom migrant preti deportacija. On tvdi da mu je to bolje, nego administativno mučenje u Beogradu, gde mu nisu dali azil. Tu političku i državni zaštitu, azil dobila je baba migrant stara 90 i više godina.

      Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila izjavio je azil dodeljen za samo 261 ljudi.  Od početka funkcionisanja azilnog sistema kroz Srbiju je od 2015. godine prošlo više od milion migranata i izbeglica. Migranti, koji su često izloženi udarima srpske desnice, država mnogo ređe daje azil, nego i izbeglicama, koji u velikom broji stižu iz Rusije, Ukrajine i drugih zemalja. I dok se broj migranata u Srbiji smanjuje, raste broj stranih radnika u Srbiji. Onih koji su legalno zaposleni trenutno ima oko 100 000.

Pretpostavlja se da danas u Srbiji postoji oko pola miliona stranih migranata, izbeglica i radnika. Među njima je i delinkvenata, političkih aktivista, ali najviše i običnih ljudi. Otac, majka, tri sina danima su stajali ispred kanadske ambasade u Beogradu. Amran Kalifa želeo je da se vrati u Kanadu sa svojom porodicom, ali kako kaže, „činovnici kanadske ambasade neće ni da čuju za njegove muke i probleme“.

On je za njih migrant i trebalo bi da se vrati u Libiju. Amran je rođen u Libiji. Diplomirao je arheologiju u Srbiji, radio u Kanadi i vratio se u Srbiju da završi doktorske studije. Sada ima porodicu i doktorsku titulu, ali nema posao, a više ni državu u kojoj bi mogao da nastavi život.

U našoj zemlji ima i ljudi sa policiskih poternica, koje Srbija mora da deportuje. Brazilski haker Patrik Cesar da Silva Brito, koji je po poternici te zemlje i optužbama za iznudu i hakovanje ličnih podataka lokalnog gradonačelnika, ali i dvojice tamošnjih političkih funkcionera, uhapšen u Kragujevcu krajem 2022. godine, uskoro bi mogao da bude izručen vlastima u Sao Paulu.

Stručnjaci za migracije tvrde da će se Srbija tek suočiti sa talasima migranata, izbeglica  i radnika, čiju seobu podstiču ratovi i privredne krize, ali i potreba naše zemlje za stranom random snagom. Njihova predviđanja govore o najmanje 600.000 stranaca, koji će u narednom period da se dosele i da traže politički azil, izbeglički status i radne dozvole.