Za Emiraćane pustinja izvor blagostanja, za turiste adrenalina

Piše: Predrag T. Savić

Posle pravog mora betona od kojeg se u Dubajiju prave arhitektonske skalamerije i prava čuda, turisti (posebno ljubitelji prirode) obraduju se kada ugledaju i nepregledno more peska. Predivna peščana prostranstva i grandiozne dine mame turiste da ih savladaju – bilo na dasci, motoru ili u džipu.

„Adrenaliska“ vožnja kroz peščane dine, gostoprimstvo beduinskog kampa, slikanje sa sokolima ili jahanje kamila upotpunjuju dan u pustinji Dubaija. To je sasvim izvesno jedno od onih iskustava koji se dugo pamti. A za to su neophodni posebno ojačani džipovi, sa pogonom na sva četiri točka, kompresorima i sa posebno licenciranim vozačima za vožnju po pustinji, tj. “ jedrenje“ po pesku…Njihove gume vrhunskog kvaliteta ipak „naleću“ na jedan čest problem uzrokovan visokim atmosferskim pritiskom.

Suva i pusta područja na Zemlji nastaju zbog globalnih atmosferskih kruženja. Iako ekvatorijalna područja Zemlje primaju Sunčevu toplinu direktnije nego ostala područja, u njima ne nalazimo pustinje. Tu se vazduh zagreva i uzdiže u više dijelove atmosfere, gdje mu pada pritisak, hladi se, te on oblikuje oblake koji se delomično prazne tropskim kišnim pljuskovima. Drugi deo vazduha kreće se na velikim visinama prema sjeveru i prema jugu Zemlje. U suptropskom pojasu, između 15⁰ i 35⁰ severne te 15⁰ i 35⁰ južne zemljopisne širine, taj hladni vazduh tone prema površini uz postepen porast pritiska i zagrejavanje.

Licencirani vozači džipova po pustinjii , objasniće vam sa upravo taj zagrejani vazduh ima sposobnost veće apsorpcije vlage, čime isušuje kopnena područja na koja se spušta, stvarajući najveće svetske pustinje na Zemlji. A jedna trećina zemljine sfere otpada na pustinje, gde je po rečima vozača vazdušni pritisak barem 60 posto viši od normalnog. Zbog tog pritiska gume su u „opasnosti“ i pri udaru na neki kamen ili drvo pucaju!

U očaravajućem crvenom pustinjskom ambijentu zamena gume ni najmanje nije dosadna, kao na primer ona na auto-putu. Solidarnost vozača u pustinji je na najvišem nivou, pa se za tili čas „stvori“ više džipova. Uz pomoć ašova i lopata prvo se otklanja višak peska, pa onda postavlja dizalica … Za to vreme mi turisti smo u prilici da se šetamo, fotografišemo ili surfujemo na daskama niz dine. Surfovanje je više sankanje, jer najlakše je sesti na dasku i spustiti se niz crvenih gomila peska u Arabiskoj pustinji.

Tu u pustinji na sat vožnje od grada, radi besprekorno internet. Tako uz pomoć Gougla saznajemo da se topografski izgled pustinje u kojoj se trenutno nalazimo drastično razlikuje od same pustinje po tome što je predeo oko grada Dubaija prošaran peščanim pustinjskim predelima, dok u ostalim delovima, a naročito na južnim, preovladava peščana pustinja.

Pesak, koji se uglavonm sastoji od zdrobljenih školjki i korala, je sitan, čist i beo. Istočno od grada, solju prekriveno obalsko područje, poznato i kao sabkha, predstavlja put do dina kako na severu tako i na jugu. U smeru istoka nalaze se više dine koje zbog gvozdenog oksida u sebi imaju crvenu boju.

Saznajete na isti način da ova peščana pustinja vodi na zapad do planine Hadžar, koja se pruža duž granice Dubaija sa Omanom i Hatom. Lanac Zapadni Hadžar je neplodan, neravan i porušen predeo, čiji planinski vrhovi dostižu visini na pojedinim mestima i do 1.300 metara.

Kroz objektiv sparata uočavate da je ova naizgled beskrajna oaza mira, prepuna vozila, čiji vozači turistima pokazuju razne vratolomije. Što se pogled više udaljava, primetićete da je crvena boja peska sve intenzivnija.

Ovaj komad Istočne pustinje je najpopularniji za vožnju po peščanim dinama i upravo zbog te boje crvene, koja na krajevima peelazi u ružičastu. Crveni oblaci peska koje dižu džipovi stvaraju nestvaran doživljaj, u kojem vrlo bitnu ulogu imaju brzi i jaki brisači na šofetkama!
Kad sam izlazio iz đžipa pomislio sam “ u…ni pesak“ , a onda pri prvom dodiru noge sa tlom shvatio sam da ovaj pustinjski pesak nije isti kao pesak sa plaže.

Zbog pominjanog atmosferskog pritiska on je gotovo apsolutno suv i ne lepi se za noge, ostale delove tela i odeću. Mislio sam pesak ko pesak, neprijatan i dosadan! Šta tu može da se vidi i doživi? Kad prvi put zakoračite van blještavila luksuznih metropola Emirata, shvatićete da je baš taj nepravedno zapostavljeni pesak pravi raj za oči i dušu.

Guma je za desetak minuta zamenjena. Dalja vožnja niz uzbrdice i nizbrdice dina, podseća me jedrenje po visokim morskim talasima. Adrenalin slično radi kao na jedrilici, dok pesak zasipa stakla na džipu.

Neko od saputnika nas podseća i na podatak da je u istočnoj Arabijskoj pustinji smesteno preko tri miliona solarnih panela. Tako shvatam da ni pustinja više nije ono što je nekad bila! Zbog naftnih bušotina, solarnih panela, brojnih turista pustinja omogućava da stalno „kaplju“ dolari, evri, drahmini… I eto ti izvora, blagostanja, luksuza u ponekad kiča.