Vozači, usporite pored škole, Milojeve zebre vas mole!

Miloje Mitrović, akademski slikar iz Valjeva, više od dve decenije, pleni pažnju srpske ali svetske javnosti – zebrama.  Te lepe crno-bele životinje udarile su snažan pečat njegovom slikarstvu, ali ono što je pomalo neobično je to što su njegove zebre nastanile na asfaltu i to na pešačkim prelazima.

Po svojim  zebrama Miloje je jedinstven slikar u svetu i nije poznato da je neko nešto slično do sada uradio. Priliku da ih vide imali su ljubitelji umetnosti u raznim svetskim metropolama, a u Danskoj, u Kopenhagenu, bile su izložene pored remek dela Salvadora Dalija, Pikasa, Endija Vorhola…  Jedna od takvih Milojevićevih bravura krasi i jedan prelaz u dalekom Los Anđelesu.

Oduševljenje Milojevom idejom da svoje slikarsko umeće pokloni crno-belim životinjama, nije krio ni njegov profesor Božidar Džmerković, u čijoj klasi u Beogradu je i završio studije. Jednom prilikom on je zapisao:

“Nemoguće je objasniti kako je Miloje ostao detinje čedan, iako je odrastao čovek. On ne slika sliku razumom, nego dušom i zato se njegove slike zavole. One greju likovnim sadržajima.

Ideja da svojim zebrama ukrasi pešačke zebre sinula mu je još daleke 1995. godine prošlog veka i ubrzo je na razumevanje naišao u Osnovnoj školi “Miloš Crnjanski” u naselju Banovo brdo u Beogradu, a onda su se ove životinje u paru šepurile u Valjevu, Novom Sadu, Arilju, Požegi, Bačkoj Palanci, Banjaluci, Kruševcu, kraljevačkom selu Sirča…

Ovaj zanimljivi i skromni čovek bavio se i grafičkim diazajnom, novinskim ilustracijama, opremom knjiga, radio je ikone, vaskršnja jaja, patke, guske, klovnove, ljude, ali prugaste životinje su mu posebna strast. Miloje se rado seća kako je sve to počelo.

-Još u vreme studija, da bi nekako ispunio duge pauze između predavanja svraćao sam u Zoološki vrt i od svih životinja, najčešće sam posmatrao zebre. Njihove pruge su mi bile alibi za čistu umetnost. Taj crno-beli odnos posmatrao sam simbolično – kao kontrast između krajnjeg svetla i tame, dobra i zla, sreće i nesreće. U početku su mi služile kao uvod u skice za grafiku, a kasnije i kao motivi za slike. Do sada sam uradio oko četiri stotine, i veći broj nalazi se u raznim kolekcijama u inostranstvu – kaže ovaj nesvakidašnji umetnik.

Za trud Miloja Mitrovića ubrzo je stigla i satisfakcija i brojna priznanja i nagrade. Ali ne krije da mu je najveća čast bila kada je svoje zebra izložio u “Loari”, prestižnoj galeriji u Kopenhagenu. Koliko su privukle pažnju posetilaca govori i podatak da su bukavalno u toku izložbe sve njegove slike razgrabljene i to po ceni o kojoj mnogi poznati umetnici mogu samo da sanjaju. Miloju je, veli, posebno drago što su među kupcima bili Srbi koji tamo žive.

Miloje dugo godina radi kao profesor likovnog vaspitanja u lajkovačkoj školi i kao prosvetnom radniku i pedagogu bilo mu je jako stalo da se uključi u akciju bezbednosti dece u Srbiji.  Tako je slikar odlučio da svoje zebra iz ateljea preseli na pešačke prelaze.

– Na svim jezicima, osim na slovenačkom, pešački prelaz se zove zebra. Ali, koliko znam, niko do sada ovu životinju nije bukvalno iscrtao na asfaltu. Na ovu ideju podstaklo me je upozorenje ispisano na tablama u blizini škola, u kojem piše: „Vozači, deca vas mole, usporite pored škole”. Želeo sam na lep način, i pešake i vozače da „nateram” da zastanu, da prikoče i sačuvaju svoj i tuđ život u džungli na asfaltu, u kojoj postoje mnogo opasnije zveri nego što ih ima u prašumi – upozorava Miloje Mitrović.

Nije bilo dileme da se Miloje svojim posebnim stilom dokazao kao vrsni umetnik i da su njegove zebra gde god bi ih pokazao privlačile veliku pažnju, ali nije imao razumevanja, nema ga do kraja ni danas, da ih kao mural odslika na asfaltu. Ipak, polako se probijala svest da pešački prelazi ne moraju baš da se iscrtaju belim linijama i da ne mora da bude baš sve po “pe-esu”.

– Svaki učesnik u saobraćaju na neki način je postao deo te slike, a decu sam i praktično uključio. Radili smo sa bojama za puteve kojima se signaliziraju i obeležavaju zvanični prelazi, samo što smo mi zastupali sve tonove. Ja sam oslikavao zebre na pešačkom prelazu, a oni na trotoaru, kako bi osetili toplinu asfalta i zvuk motora. Ovo dešavanje je izazvalo veliku pažnju i kod vozača. Zaustavljali su se svi, čak I momci u besnim džipovima, od kojih to i ne očekujemo. To mi je i bio cilj, jer minimum korektnosti je mnogo veća zaštita nego pancir košulja – kaže sagovornik portala “Tamo daleko”.

Miloje nikada na pešačkom prelazu nije naslikao dve iste zebre i želi tu monotoniju da razbije. I dalje voli da ih radi na pešačkim prelazima ali pomalo se plaši da umetničko delo ne predje u hiperprodukciju i ne izgubi smisao. Više od deceniju i po u ovom poslu slikaru pomaže prijatelj Nenad, koji je takođe umetnik. Naravno tu su i deca, koja naprosto obožavaju “zebre na zebri”. Veli da su mu deca najbolji pomagači, ali i kritičari.

-Gde god sam radio, svuda su me pratili đaci bilo da je to bilo u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci, Šapcu, Loznici, Ljuboviji, Bačkoj Palanci, Obrenovcu, Kruševcu, Požegi, Arilju, Osečini, Ljigu i drugim mestima gde su došle moje zebre – nabraja naš sagovornik.

Ali, da ne ostane samo na zebrama. Mitrović vrlo uspešno vodi i školu stripa, a njegovi učenici beleže sjajne rezultate na brojinim medjunarodnim i domaćim takmičenjima. Nije slučajno zato što je ovaj vrsni pedagog i slikar neobičnog kova od grupe stručnjaka predložen za najveće svetsko priznanje u prosveti za ovu 2018. godinu. Oni koji to prate znaju da je ta nagrada u prosveti u rangu Nobelove nagrade.  Miloje ne očekuje da će proći u uži izbor ovog prestižnog priznanja, jer na kraju presudi lobiranje mnogo moćnijih zemalja, ali sama činjenica da je nominovan ravna je podvigu.

PIŠE: Zdravko Elez