Bitka na Sutjesci sa klizištem

Zub vremena dugo ga nagriza, rat devedesetih godina u Bosni pukim slučajem je preživo, a sada se nad Spomenikom poginulim partizanima u Drugom svetskom ratu na Tjentištu, u čuvenoj bici na Sutjesci, nadvila još jedna velika opasnost. Pre dva dana obilne padavine u blizini samog zdanja, a posebno spomen-kosturnice u koju su položene kosti 3.301 borca, pokrenule su veliko klizište.

Kako se procenjuje oko 7000 kubnih metara zemlje, ispod spomen-kompleksa u Dolini heroja, klizi i iza sebe ostavlja ogroman krater. Na teren su odmah izašli stručnjaci iz Sarajeva, Trebinja i Banjaluke kako bi sagledali razmere ove prirodne pošasti i ustanovili da za sada sam spomenik nije ugrožen, ali nisu spremni za dalje prognoze, jer proirodna ćud je nepredvidiva.

-Oni su snimili stanje na terenu i konstatovali da se na klizištu za sada ne sme intervenisati dok se tlo potpuno ne smiri. A to najverovatnije neće biti do proleća. Ovo je prava katastrofa, zemljište klizi na svega 15 metara os spomen-kosturnice – kaže Dejan Pavlović, direktor Nacionalnog parka “Sutjeska”.

On dodaje da se mnogi poštovaoci NOB-a i potomci partizana učesnika Pete neprijateljske ofanzive interesuju da li je kompleks na Tjenti

KATASTROFA: Ispod spomenika klizi 7000 kubika zemlje

štu urožen. Načelnik odjeljenja za urbanizam opštine Foča Mensud Jehić itiče da su eksperti naložili da se pod hitno nađe tehnička dokumentacija o izgradnji spomenika i uređenja okoline kako bi se na proleće krenulo sa sanacijom klizišta i vraćanje starog izgleda ovom obilježju NOB-a. Za sada je jedino moguće čišćenju kanala za površinske vode koje su sa podzemnim i izazvale ovu katastrofu.
Iz mnogih opština bivše SFRJ nudi se pomoć Nacionalnom parku “Sutjeska” za sanaciju klizišta, a među prvim se javila susedna opština Goražde.

Spomen kompleks na Tjentištu skoro sve do početeka devedesetih godina prošlog veka i rata u Bosni,  bio je mesto okupljanja, posebno mladih iz cele bivše SFRJ.

Za današnje mlade generacije koje to ne znaju, podsećanje na istorijski događaj, Bitku na Sutjesci i Petu neprijateljsku ofanzivu protiv NOV, na čelu sa Josipom Brozom Titom.  Ova bitka smatra se prolomnom u toku Drugog svetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije.  Borbe su trajle od 27. maja do 15. juna 1943. godine.  Partizanska vojska našala se u obruču Nemaca i cilj joj je bio da se probije I domogne se slobodne teritorije. U ovim okršajima život je izgubilo 7000 partizana, medju kojima i 750 žena.

Nakon drugog svjetskog rata, prostor Sutjeske je proglašen za naiconalni park i pretvoren u jedinstven memorijalni kompleks. Sam spomenik, koji simbolizuje proboj iz obruča, podignut je 1971. godine i rad je vajara MIodraga Živkovića. Nekoliko godina kasnije ovde je izgrađena spomen-kuća Bitke na Sutjesci, po ideji dr Dušana Plenče, koju je sa svojim saradnicima odslikao akademski slikar Krsto Hegedušić

Podignuti su potom i spomen-muzej, veliki omladinski centar, hoteli, gostinska kuća i 79 spomen obeležja, počev od spomenika Savi Kovačeviću, Nuriji Pozdercu, Veselinu Masleši i drugima.

U toku rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995 Spomen kuća je demolirana, a Hegedušićevo stvaralaštvo mitraljirano i unakaženo. Preživeo je samo gorostasni spomenik, jer je navodno rušiocima nedostajalo 1.000 kilograma eksploziva da ga dignu u vazduh.

Za portal Tamo daleko: Radoje Tasić

 

One thought on “Bitka na Sutjesci sa klizištem

  • 8. фебруара 2018. at 12:57
    Permalink

    Slava herojima!

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.