Bitka na Sutjesci sa klizištem

Zub vremena dugo ga nagriza, rat devedesetih godina u Bosni pukim slučajem je preživo, a sada se nad Spomenikom poginulim partizanima u Drugom svetskom ratu na Tjentištu, u čuvenoj bici na Sutjesci, nadvila još jedna velika opasnost. Pre dva dana obilne padavine u blizini samog zdanja, a posebno spomen-kosturnice u koju su položene kosti 3.301 borca, pokrenule su veliko klizište.

Kako se procenjuje oko 7000 kubnih metara zemlje, ispod spomen-kompleksa u Dolini heroja, klizi i iza sebe ostavlja ogroman krater. Na teren su odmah izašli stručnjaci iz Sarajeva, Trebinja i Banjaluke kako bi sagledali razmere ove prirodne pošasti i ustanovili da za sada sam spomenik nije ugrožen, ali nisu spremni za dalje prognoze, jer proirodna ćud je nepredvidiva.

-Oni su snimili stanje na terenu i konstatovali da se na klizištu za sada ne sme intervenisati dok se tlo potpuno ne smiri. A to najverovatnije neće biti do proleća. Ovo je prava katastrofa, zemljište klizi na svega 15 metara os spomen-kosturnice – kaže Dejan Pavlović, direktor Nacionalnog parka “Sutjeska”.

On dodaje da se mnogi poštovaoci NOB-a i potomci partizana učesnika Pete neprijateljske ofanzive interesuju da li je kompleks na Tjenti

štu urožen. Načelnik odjeljenja za urbanizam opštine Foča Mensud Jehić itiče da su eksperti naložili da se pod hitno nađe tehnička dokumentacija o izgradnji spomenika i uređenja okoline kako bi se na proleće krenulo sa sanacijom klizišta i vraćanje starog izgleda ovom obilježju NOB-a. Za sada je jedino moguće čišćenju kanala za površinske vode koje su sa podzemnim i izazvale ovu katastrofu.
Iz mnogih opština bivše SFRJ nudi se pomoć Nacionalnom parku “Sutjeska” za sanaciju klizišta, a među prvim se javila susedna opština Goražde.

Spomen kompleks na Tjentištu skoro sve do početeka devedesetih godina prošlog veka i rata u Bosni,  bio je mesto okupljanja, posebno mladih iz cele bivše SFRJ.

Za današnje mlade generacije koje to ne znaju, podsećanje na istorijski događaj, Bitku na Sutjesci i Petu neprijateljsku ofanzivu protiv NOV, na čelu sa Josipom Brozom Titom.  Ova bitka smatra se prolomnom u toku Drugog svetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije.  Borbe su trajle od 27. maja do 15. juna 1943. godine.  Partizanska vojska našala se u obruču Nemaca i cilj joj je bio da se probije I domogne se slobodne teritorije. U ovim okršajima život je izgubilo 7000 partizana, medju kojima i 750 žena.

Nakon drugog svjetskog rata, prostor Sutjeske je proglašen za naiconalni park i pretvoren u jedinstven memorijalni kompleks. Sam spomenik, koji simbolizuje proboj iz obruča, podignut je 1971. godine i rad je vajara MIodraga Živkovića. Nekoliko godina kasnije ovde je izgrađena spomen-kuća Bitke na Sutjesci, po ideji dr Dušana Plenče, koju je sa svojim saradnicima odslikao akademski slikar Krsto Hegedušić

Podignuti su potom i spomen-muzej, veliki omladinski centar, hoteli, gostinska kuća i 79 spomen obeležja, počev od spomenika Savi Kovačeviću, Nuriji Pozdercu, Veselinu Masleši i drugima.

U toku rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995 Spomen kuća je demolirana, a Hegedušićevo stvaralaštvo mitraljirano i unakaženo. Preživeo je samo gorostasni spomenik, jer je navodno rušiocima nedostajalo 1.000 kilograma eksploziva da ga dignu u vazduh.

Za portal Tamo daleko: Radoje Tasić