У последње време све су учесталији захтеви да се међу свете Србе упише и патријарх Павле, који се преселио у Царство небеско пре пуних десет година. Већем делу спске јавности непознато је да се на списку појединачних светитеља, које је канонизовала Српска православна црква од своје аутокефалности 1219. године до данашњих дана, налази 140 имена.
Поштовани од верника, потврђени чудесима, пројављивани од Бога, добијали су своје место у црквеном календару, празничне дане, тропаре, кондаке, стихире, службе, иконе у домовима и фреске у храмовима.
Срби Светитељи, пре свега, имају своје место у богослужбеном животу у Цркви, али су своје достојно место добили у „Прологу” Владике Николаја и у „Житијима Светих” оца Јустина (Поповића). И није чудо што су два нова Српска Светитеља састављачи најважнијих књига о светима. Ипак, ни те странице нису затворене ни у нашем, а ни у другим православним народима.
„Српску цркву и српску државу су створили Свеци, а не политичари. Изражена српска и словенска емотивност, подгревана вековним страдањем, није била подесна за реалну политику. Све политичке творевине Српског народа су краткорочне, а Српски Светитељи су стварали трајна дела“, говорио је Свети владика Николај.
У именослов светих Срба се уписују само најзаслужнији, јер је за православну веру кроз историју било много мученика, да црква не би могла све ни да упише у календар. По социјалном саставу, свети Срби потичу из разних друштвених слојева: 22 владара (цареви, краљеви, деспоти, жупани и кнежеви), 22 подвижника и испосника, 22 архијереја (архиепископи, патријарси, митрополити и епископи). Само је шест жена у именослову светих Срба.
Осим општехришћанских и општеправославних светитеља који се поштују и славе у СПЦ, и словенских светитеља Кирила и Методија и њихових ученика Климента, Наума, Саве, Горазда, Ангеларија, Атанасија, Ангела, Злате Мегленске, преподобног мученика Никите Светогорца, мученика Христе и других, у Српској православној цркви славе се и синаити: Ромул Раванички, Роман, Нестор, Мартирије, Данило, Сисој, Зосим Тумански, Григорије Горњачки и Јов из Драчи.
Сабор свих српских светитеља је дан када се прослављају сви српски светитеља и прославља се 11. септембра. Постоје и групне канонизације као нпр: свети мученици пребиловачки, јасеновачки, новосадски, крагујевачки, момишићки, прњаворски, сурдулички, пивски,велички и горњеполимски, дабробосански и милешевски …
Почели смо са Светом Петком, наставили са Светим Јованом Владимиром – зетским краљем мучеником пре једног миленијума, утврдили се кроз осам векова са оцем, мајком и два сина – Преподобним Симеоном и Анастасијом, Светим Савом и Преподобним Симоном монахом. После њих, у Српски диптих Светих су уписивани свети владари, архиепископи, патријарси, митрополити, епископи, свештеници, монаси и верници. Једна врста духовног подвига је, крајем 14. века на Косову, свој нови печат добила са Светим Кнезом Лазарем и Косовским Мученицима који су своју крв пролили за веру и Отечество. Од Цара Лазара до данас се крвљу пише историја Српске Цркве и народа. Имамо и свете деспоте – Лазаревиће и Бранковиће – и свете мајке – кнегиње, деспотице и монахиње. Од Косова преко Јасеновца и Јадовна до Кошара и Паштрика имамо највише мученика, али и таквих Чудотвораца у најтежим временима, попут Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, Преподобних Марка и Петра Коришког и Светог Јоаникија Девичког. Данас се, кроз житија Срба Светитеља, сагледава и линија наше народне, државне и црквене историје.
Србљак, необична књига Векови и наши светитељи су нас удостојили једном од најнеобичнијих књига и једном од најнеобичнијих песама на свету. Прво је, крајем 15. века у Пећкој Патријаршији, састављен најстарији Србљак – књига са службама Српским Светитељима и Светитељкама. Књига је од тада непрестано добијала и добија нове странице. Преписиван је и коришћен безброј пута за време отоманске окупације, али и штампан за време комунистичке владавине, трудом тадашњег Епископа рашко-призренског и потоњег Патријарха Српског Павла.
Три века после настанка Србљака, Карловачки Митрополит Јован (Ђорђевић) написао је најнеобичнију црквену песму – чувену и прелепу Стихиру Српским просветитељима, светитељима, учитељима, преподобнима, краљевима и царевима у којој је молитвено набројао дотадашње Србе Светитеље. Почео је са Светим Симеоном, а завршио са преподобним оцима и чудотворцима Наумом, Давидом, Гаврилом Лесновским, Иларионом Осоговским, Јефтимијем и Нестором. Сасвим разумљиво, у тој дивној црквеној песми нису сви српски Светитељи поименично поменути, али се стихира односи на све Свете из нашег рода. Наравно, и пре тога је сваки светитељ имао свој тропар и кондак као богослужбене химне исписане и појане у њихов спомен, али је Митрополит Јован први саставио заједничку стихиру свим Србима Светитељима.
Свети Архијерејски Сабор је, током претходних деценија, ликовима Светих прибројао Свештеномученике Митрополите дабро-босанског Петра, загребачког Доситеја и црногорско-приморског Јоаникија, Епископе бањалучког Платона, горњокарловачког Саву, жичког Николаја и америчко-канадског Мардарија, двојицу свештеномученика и 40 ђака новомученика момишићких, архимандрите Јустина Ћелијског, Симеона Дајбабског, Севастијана Џексонског и Стефана Троношког, монахе Григорија Пећког и Василија пекара, као и Новомученице Јаглику Аџић из Пиве и Босиљку Рајичић из Гњилана. И, пре тога, Светог Новомученика Старца Вукашина.
Свети преподобноновомученик Харитон Косовски је прибројан Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу 16. маја 2016. године. Од 2017. се као светитељи прослављају патријарх пећки Пајсије Јањевац, преподобни Стефан Троношки, свештеномученици митрополит Викентије Крџић и игуман Владимир Протић, преподoбни Јаков Нови Тумански. Од маја 2018. су у свете убројани преподобномученик Григорије Пећки, мученик Василије Пекар из Пећи и мученица Босиљка Рајичић из Пасјана код Гњилана.
Наши Светитељи су својим животом служили Богу и свом народу, а онда је та служба продужена. Њихову улогу и значај за Српски народ је предивно изразио црквени песник који их је видео као „стубове и предстојатеље рода Српскога”. Зато им и ми данас, заједно са песником, молитвено кличемо да „просећи мир од Бога роду нашему”, наше Отачаство управе пристаништу спасења, знајући да странице Србљака нису затворене за православне хришћане у наредним вековима Српске Цркве.
Слика
Светитељ
световно име
живео
Авакум
преподобнoмученик
ђакон Авакум
Крај XVIII и почетак XIX века
Анастасија Српска
преподобна
Ана, мајка Светог Саве
XII век
Ангелина Српска
преподобна
деспотица Ангелина Бранковић
?-1520.
Андрија Шиљак
свештеномученик
свештеник Андрија Д. Шиљак
1898-1941.
Арсеније Сремац
светитељ
архиепископ Арсеније Сремац
XIII век
Богдан Лалић
свештеномученик
протојереј Богдан Лалић
1889-1941.
Божидар Јовић
свештеник Божидар Јовић
1912-1951.
Божидар Минић
свештеномученик
свештеник Божидар Минић
1901-1945.
Бранко
свештеномученик
свештеник Бранко (Добросављевић)
1886-1941.
Будимир Соколовић
свештеномученик
свештеник Будимир Соколовић
1910-1945.
Варнава Настић
епископ Варнава Настић
1914-1964.
Василије Острошки
светитељ
Василије Острошки Чудотворац
1610-1671.
Велимир Мијатовић
свештеномученик
свештеник Велимир Мијатовић
1901-1945.
Висарион Сарај
преподобни
Висарион Сарај
XVIII век
Владислав
свети
краљ Стефан Владислав I
?-1269.
Вукашин
исповедник
Вукашин, сељак из Клепаца
XX век
Вукосав Милановић
свештеномученик
протопрезвитер Вукосав Милановић
1866-1941.
Гаврило Лесновски
преподобни
Гаврило Лесновски
Крај X века
Гаврило
светитељ мученик
патријарх Гаврило Рајић
Крај XVI и XVII век
Георгије Богић
свештеномученик
парох нашички Георгије (Ђорђе) Богић
1911-1941.
Григорије Горњачки
преподобни
Григорије Ћутљиви
Крај XIV и XV век
Григорије
светитељ
епископ рашки Григорије
Крај XIII и XIV век
Давид
преподобни
Димитрије Немањић, кнез
XIII век
Дамјан Штрбац
свештеномученик
Дамјан Штрбац
1912-1941.
Данило Други
светитељ
архиепископ Данило II
?-1338.
Димитрије Рајановић
свештеномученик
протојереј Димитрије Рајановић
1909-1941.
Добросав Соковић
свештеномученик
свештеник Добросав Соковић
1915-1941.
Доброслав Блажевић
свештеномученик
свештеник Доброслав Блажевић
1916-1941.
Доситеј Васић
исповедник
митрополит загребачки Доситеј (Васић)
1887-1945.
Душан Пријовић
свештеномученик
свештеник Душан Н. Пријовић
1906-1946.
Ђорђе Кратовац
мученик
Ђорђе Кратовац
Крај XV и почетак XVI века
Јаков
светитељ
архиепископ Јаков
XIII век
Јевстатије Први
светитељ
архиепископ Јевстатије I
?-1279.
Јевстатије Други
светитељ
архиепископ Јевстатије II
Крај XIII и XIV век
Јелена Дечанска
преподобна
Јелена Дечанска
Крај XIII и XIV век
Јелена
света
краљица Јелена
1250-1314.
Јелисавета
преподобна
кнегиња Јелена Штиљановић
XVI век
Јефрем
светитељ
патријарх Јефрем
?-1397.
Јефросинија Јевгенија
преподобна
кнегиња Милица
1335-1405.
Јефтимије Дечански
преподобни
Јефтимије Дечански
XVI век
Јоаким Осоговски
преподобни
Јоаким Осоговски
Крај X и XI век
Јоаникије Девички
преподобни
Јоаникије Девички
Крај XIV и XV век
Јоаникије Други
светитељ
патријарх Јоаникије II
Крај XIII и XIV век
Јоаникије Липовац
свештеномученик
митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац)