Šta nam je sve poručila Kosovka devojka?

“Kosovka devojka”, remek delo velikog srpskog slikara Uroša Predića naslikana je  tokom 1919. godine, a na njoj je predstavljen srpski mitski junak Pavle Orlović.

Prema narodnoj pesmi „Kosovka devojka“, Pavle Orlović je preminuo nakon Kosovskog boja 1389. godine od zadobijenih rana, a iz ove epske pesme saznajempo da je, prevrćući stradale junake, devojka tragala za Milošem vojvodom, Kosančić Ivanom i Toplicom Milanom, koji joj je obećao da će je uzeti za vernu ljubu ako se iz boja vrati.

Pavle Orlović iako na samrti u narodnoj pesmi saopštava Kosovki devojci o pogibiji sva tri junaka, a ona posle toga govori  o pobedi srpske vojske na Kosovom polju, pobedi pravde i etike dobra.

“Kosovka devojka” je naslikana u Beogradu prema ikonografskom modelu slikara Ferda Kikereca, nastalom 1879. Slikana u duhu akademskog realizma, izražava načela koja je umetnik, školujući se na Umetničkoj akademiji u Beču, usvojio i negovao. Predić je rad na slici započeo pred Prvi svetski rat, a završio 1919. Skica nastala 1914, bila je namenjena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje su prodavane u humanitarne svrhe. Slikar je bio inspirisan prvom bolničarkom iz nacionalnog mita.

Za motiv je odabrao izgled bojnog polja neposredno posle Kosovske bitke. Kompozicija nosi patriotsku poruku i, zbog obilja detalja u realističkom prikazu bojišta i bojovnika, pre je dokumentarno nego monumentalno delo. Slika je kao takva stekla ogromnu popularnost i ne nosi samo važnu simboliku za sam Kosovski boj 1389. nego i za Kosovski zavet i njegovu etničku osnovu dobra. Simbolika je do detalja je predstavljena u knjizi “Objašnjenje slike Kosovka Devojka” dr Radeta S. N. Rajića.

Prema narodnom predanju, Pavle je bio sin vojvode Vuka, zapovednika Orlova Grada u Srbiji. Po tome gradu je, kaže predanje i dobio prezime Orlović, inače mu se otac prezivao Crnogorac. Sam Pavle je bio vojvoda Novog Brda, a upravljao je i posedima svoga oca na planini Rudnik u Šumadiji. Ranjeni junak i vitez Orlović Pavle simboliše sve vitezove, od vladara i velikaša do onih najnižih rangom, kao i sve ratnike koji su se borili i dali svoj junački život za Srbiju. On je vitez i time je predstavljena viteška čast tadašnje, a po zavetu i naše vojske uopšte.

Mač je jedan od glavnih simbola viteške časti. Njegov mač je okrvavljen i polomljen u borbi. On je bez kanije, te takav predstavlja Božiji mač odnosno mač Božije pravde. Ovde imamo direktnu vezu i sa našom himnom Bože pravde.
Kosovka devojka je simbol Otadžbine. Srbija je svoju čast odbranila na Kosovu polju, te je upravo devojka izabrana da simboliše tu sačuvanu čast. Tu čast devojci je obezbedio vitez Pavle Orlović. On nosi zlatni viteški pojas koji je u ime otadžbine dobio od cara Lazara. Jer, još po Dušanovom zakoniku vlastelin je od cara dobijao zlatni pojas i mač.  Ovaj pojas je pre svega simbol viteške službene časti.

Njegov štit na sebi ima predstavu crnog orla, kojim se određuje i njegovo prezime, ali je on ujedno i simbol prehrišćanske Božije pravde. On tim štitom brani pravdu, odnosno etiku dobra.

Po raskopčanoj dolami nalaze se belim vezom izvezeni krstovi, simboli hrišćanstva časti. NJih je 9 poput 9 Jugovića. Lice Pavla Orlovića okrenuto je ka nebu- ka uzvišenom i večnom, a glava mrtvog Turčina do njega okrenuta ka zemlji – materijalnom, zemaljskom.

Zlatni kondir iz kog Kosovka devojka daje vino srpskom vitezu odlikuje se lepotom i oblikom, a samim činom simboliše priznanje za tešku i časnu borbu na bojnom polju. Vinom devojka ukazuje poštovanje, krepi ga i pomaže mu da se oporavi i nastavi svoju svetu službu i otadžbinsku misiju.

Bodež o pojasu Pavla Orlovića je simbol viteškog dostojanstva i viši je simbol od viteškog mača. U pozadini se vide dva konja, beli koji je oboren i ubijen i dorat koji stoji bez jahača. Beli je konj kneza Lazara sa bojom koja simboliše čast za svoju državu, veru, ideju i namere – Carstvo nebesko, a crveni konj je Muratov i simboliše nasilje usmereno protiv etike dobra.

Kosovka devojka je brižna i pažljiva. NJena odora je ukrašena zlatnim narodnim vezom u kom se ogleda ljubav naše tradicije. NJen pogled nije ni tužan, ni molećiv, on je usmeren pun nade u oporavak Orlovića Pavla.

Uroš Predić naslikao je „Kosovku djevojku“ 1919. Godine, a te godine Švajcarska je proslavljala značajnu godišnjicu svoje neutralnosti. Muzej u Cirihu tražio je tu Predićevu sliku kao prvi slikani motiv ratne bolničarke u svetskoj umetnosti.

To je Švajcarce podsetilo na njihovu izgubljenu bitku sa Francuzima u mestu Marinjan 1550. godine, nakon čega su i odlučili da postanu neutralna država. Švajcarci su objasnili svetu kako su Srbi izgubili bitku na Kosovu, i kako su jedini narod u Evropi, pored njih, koji je na izgubljenoj bici izgradio svoj nacionalni identitet.