Венци за јунаке Вељег рата

Данас сам са потпредсједницима положио вијенце на гробовима Новака Рамова Јововића и Стојана Ковачевића, јунацима и симболима Вељег рата након ког је књажевина Црна Гора постала међународно призната држава 13. јула 1878. године. Такође са тог мјеста сам се обратио јавности следећим ријечима:

Окупили смо се данас овдје да на гробовима два највећа српска јунака, како је то говорио краљ Никола, црногорског Новака Рамовог Јововића и херцеговачког Стојана Ковачевића, положимо вијенце и одамо почаст борцима у Вељем рату, из којег је Књажевина Црна Гора изашла 13. јула 1878. године као међународно призната држава.

Читав тај процес започео је устанком српског народа у Херцеговини јула 1875. године, познатим под називом Невесињска пушка.

Такође, данас обиљежавамо и не мање значајан 13. јул 1941. године, када је народ у Црној Гори устао против окупатора и против сепаратистичких струја предвођених Секулом Дрљевићем. Данас, када се налазимо под заглушујућом буком повампиреног фашизма Секуле Дрљевића, сакривеног иза антифашистичког имена и легитимисаног од стране претходног режима, ми смо дужни да слиједимо примјер и очувамо дух Тринаестојулских устаника, чијим присвајањем повампирени фашисти Секуле Дрљевића хоће да им нанесу срамоту и блатом прекрију њихово лице, да би оно остало сакривено иза буке коју данас производе кличући Црној Гори покличем тадашњег окупатора.

Због тога је важно да се сјетимо и принца Михаила Петровића Његоша који је одбио да буде на челу Црне Горе која би била успостављена на вриједностима које је прокламовао Секула Дрљевић, а подржала фашистичка Италија, чија је краљица била његова тетка Јелена Савојска.

То је био чин личне храбрости и потпуно у духу устанка који се десио и вриједан је дивљења и сваког поштовања и то не смијемо заборавити када обиљежавамо овај догађај.

Ми знамо ко смо, и не пристајемо да нам, кроз тројанске коње организација које се маскирају антифашистичким именима, уводе у град и земљу чисти и непатворени фашизам и нацизам. Имамо пред собом свијетли примјер устаника од 13. јула 1941. године како треба поступити према онима који Црну Гору хоће да граде на вриједностима Секуле Дрљевића и Петровданске скупштине од 12. јула 1941. године.

Ми смо они који ће „Живјела Црна Гора“ увијек рећи на свом језику, а никада на језику окупатора и покличем који нам је он наметао. Свако ко данас то буде радио директно се баца каменом на овај велики датум и празник. Али то је њихова ствар и њихов образ.

Нека је свим грађанима Никшића и Црне Горе срећан празник и живјела Црна Гора!

Написао: Марко Ковачевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.