Odkud mržnja prema Srbima

Piše: Dr Marko Lopušina

Kada je krajem februara 2022. godine započeo rat u Ukrajini, političari zapadnih sila i njihovih sitnih saveznika počeli su, po staroj britanskoj lažnoj optužbi da je „Srbija mala Rusija“, da napadaju zvanični Beograd i da šire političku paranoju i neistine o srpskom narodu i njegovoj državi.

Odmah posle izjava britanskoj premijera Borisa Džonsona da njemu „rusko granatiranja Harkova liči na srpski napad na pijacu Markale u Sarajevu“, oglasio se i novi nemački kancelar Olaf Šolc. On je odgovarajući na kritike ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je podsetio da je NATO pokrenuo rat u Evropi, protiv Jugoslavije, izjavio:

-Alijansa to uradila kako bi “sprečila genocid na Kosovu”.

Na ovaj način Srbija je „uvučena“ u rat koji su zapadne zemlje, predvođene sa SAD i NATO počele na političkom, ekonomskom i medijskom planu protiv Rusije, ali i protiv Srbije.

Bombardovanje Srbije od strane NATO 1999. godine je u proleće 2022. postalo tema kojom se Amerika obračunava s Rusijom, a Priština je to koristila da se obračuna Srbijom.

Jer, dok general Vesli Klark, bivši glavnokomandujući NATO u Evropi ponovo pokušavao da opravda agresiju Zapadne vojne alijanse na SRJ i da ubedi svetsku javnost da to ne može da se uopšte poredi s napadom Rusije na Ukrajinu, albanski ubica Ramuš Haradinaj, nekadašnji vođa terorista OVK počeo je javno da priziva novo bombardovanje Srbije.

-Znam da Amerikanci ne dozvoljavaju nijednom srpskom vojniku da uđe na teritoriju Kosova. Znam da će Beograd biti bombardovan ako se ovako nešto desi, kao što je bilo 1999. godine. To rukovodstvo Srbije dobro zna. Ako srpski oficir prođe kroz teritoriju Kosova, Beograd će biti bombardovan, a ne bilo koja druga teritorija – zapretio je srpskom narodu Ramuš Haradinaj.

Inače je 2022. započela kao još jedna godina svetske mržnje prema Srbima. Albanac, gastarbajter u Švajcarskoj je uputio mejl Ambasadi R. Srbije u Bernu sa porukom: „Prokleta đubrad srpski narod!“

Na Svetskom prvenstvu u rukometu za muškarce u Segedinu, u januaru, tokom meča Hrvatske i Srbije, hrvatski navijači su uzvikivali „Ubij Srbina!“

U novim školskim udžbenicima istorije u Francuskoj za Srbe se tvrdi da su „genocidan narod“ i da je “etničko čišćenje, stil srpskog ratovanja”.

Naslov u italijanskim novinama „Đoković može da umre u đubretu“ objavljen je posle proterivanja Novaka Đokovića, svetskog prvaka u tenisu i zvanično najboljeg sportiste sveta, početkom januara sa teniskog turnira “Australija opet” u Melburnu.

Nama u Srbiji je bilo jasno da je Novak uhapšen zato što je Srbin, koji pobedama na terenima ruši zapadni monopol u svetskom sportu i biznisu. Kako je Novak Đoković napadan, tako je i Srbija, izložena javnim izlivima mržnje političara, funkcionera i javnih ličnosti. Ta mržnja zapadnih i balkanskih ličnosti postala je deo zvanične politike u procesu razvoja Novog svetskog poretka. EU, SAD, NATO, Komonvelt smatraju nedoličnim da mi Srbi budemo deo njihovog sveta. I zato nas mržnjom guraju od sebe.

Naše komšije, Hrvati, Albanci, Bošnjaci, Slovenci, pa i Makedonci koriste mržnju prema srpskom narodu kao kohezioni faktor njihovih nacija. Političari iz komšiluka  preko antisrpstva grade svoje političke karijere i svoju vlast.

Ovo je zapis o mržnji stranaca, koji su nekad i sad sporovodili planove o nestanku srpskog naroda i države. Mnogo tvrde da Srbija ljudskim glavama plaća svoju borbu za nezavisnost, zbog svoje geopolitičke pozicije. Dr Jovan Cvijić je jednom rekao da je Srbija kao „kuća na drumu“, na raskrsnici tri kontinenta, koju su vekovima pohodile razne strane vojske i vladari, ne bi li je srušili.

U moderno doba, kako reče istoričar Mile Bjelajac, „Srbija je istorijski oduvek bila geopolitička meta velikih sila, koje se odlučivale o tome u kakvoj državi i sa kime će da žive Srbi, a sa kime ne treba sa žive“.

O tome, nažalost, govore ratni zločini Amerikanaca, Austrijanaca, Britanaca, Nemaca, Italijana, Hrvata, Mađara, Bugara, Albanaca i drugih.

Taj politički interes stranaca da uklone Srbe sa svojih osvajačkih puteva, kako reče dr Čedomir Antić, motivisan je i “ličnom političkom mržnjom prema srpskom narodu i državi”. Tu prepoznajemo Poćoreka, Hitlera, Musolinija, Pavelića, Borisa Trećeg, Envera Hodžu, Tuđmana.

Krajem 20. veka i početkom 21. milenijuma otkrila su se nova lica mrzitelja Srba, koja simbolišu svo zlo koje se vekovima priređuje srpskom narodu (Fadilj Hodža, Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Hašim Tači, Ramuš Haradinaj, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović, Toni Bler, Gerhard Šreder, Džejmi Šej). Najveće političke ličnosti Evrope, kao što su Toni Bler recimo, ili Žak Širak, govorili su o Srbima kao o “civilizacijskom zlu”.

Aristotel je posmatrao mržnju kao želju za uništenjem nekoga i nečega. Sigmund Frojd mržnju opisuje kao „duboko, trajno, jako osećanje, koje izražava animozitet, ljutnju i neprijateljstvo prema osobi, grupi ili predmetu”.

U slučaju srpskog naroda to su razni oblici progranjanja: politička netrpeljivost, nacionalni animozitet, nacizam i fašizam, prisilna seoba, proterivanje, zarobljavanje, ratno, vojno i civilno ubijanje Srba.

Profesor Ratko Božović je kao izvor mržnje među narodima i državama, pre svih, odredio vladare i političke vođe.

-Vladajuća elita i politika svoj identitet ostvaruju preko mržnje. Mržnja je deo njihov političke strategije i pogonsko gorivo osvajanja vlasti i održavanja na vlasti – tvrdi dr Božović.

Srpski narod je ubijan fizički i masovno u vreme Osmanske vladavine i dva srpska ustanka, tokom Prvog i Drugog balkanskog rata, zatim u Velikom ratu i Drugom svetskom ratu. Takva ratna likvidacija se nastavila građanskim ratom u SFRJ devedesetih i okončala ubistvenom agresijom 17 zemalja NATO nad srpskim narodom u BiH, Crnoj Gori i Srbiji.

Istoričari tvrde da  država Srbija nije nikada utvrdila tačan broj svog stradalog naroda. Političke pretpostavke govore da je reč o oko tri miliona mrtvih Srba.

Svoj politički rat protiv Srba danas vode tzv. Kosovo, Albanija, Hrvatska, BiH, dok zapadni vladari šire srbofobiju, koja je pretočena u izreku “Srbi su krivi za sve!”

Njihov cilj je da se čitav srpski narod medijskim i političkim lažima pretvori u genocidnog zločinca. I da zbog toga bude trajno kažnjevan mržnjom i sankcijama.

Starogrčki filozof Aristotel je rekao da je mržnja kao želja za uništenjem – neizlečiva vremenom. Nećemo im zaboraviti mržnju i zlo.