Колапс разума

Пише: Мишо Вујовић

“У последњим данима настаће тешка времена. Људи ће бити себични, похлепни за новцем, умишљени, охоли, хулници, непослушни родитељима, незахвални, неверни, безосећајни према другима, неспремни за било какав договор, клеветници, необуздани, окрутни, без љубави према доброти, издајници, тврдоглави, поносни, који више воле ужитке него Бога“, записано је у Светом писму.

Света књига предвиђа масовни колапс разума, глобалну епидемију менталног и интелектуалног слепила, што је врхунац обамрлости човечанства сведеног на грабеж и насиље.

“По духу ходајте и жеље телесне обуздавајте”, упозорава апостол Павле, апострофирајући на вечиту борбу човека са телесним или материјалним изазовима.

И све што се данас дешава у интезивно отуђујућем друштву устројеном глобалним параметрима посртања, управо је агресија материјалног или нижег над духовним или вишим нивоом човекове личности.
Преокупиран непрегледним доменима изазова у настојању да задовољи неитољиву глад за богаством и моћи, савремени човек, потискујући духовно, несвесно се изолује од себе да би се самоизопштио из заједнице али са амбицијом да доминира над осталима. Таквих ходајућих империја је на претек као и дежурних ловаца на туђе грешке и увек будних доушника и доушничких клеветника. У општој девалвацији моралних вредности обезвређивањем истине форсирањем лажи тај отуђени човек постаје сензор за туђе промашаје нарочито за одстрел већ одстрељених, а веома често и најближих.

“Камила не види своју грбу,”, кажу светогорски монаси. Као што и човек не види брвно у оку свом али у братовљевом уочава длаку. Под налетима сујете подгреване гордошћу, длака у братовљевом оку свакодневно расте тако се од муве прави медвед, опомиње нас још једна мудрост.
Гордост је највећи непријатељ човека али и човечанства. Из тог прагреха смртног рађени су многи пороци. Величином сопственог ега опседнутост савременог човека је прерасла у самозаљубљеност, егоистички устремљену у заштиту свог лика и дела.

Тај егоцентризам и недостатак аутоанализе сопствених поступака не ретко рађа конфликт унутар саме личности који се прелива на окружење што ствара катаклизмични амбијент у коме данас битише савремени човек.