Бокељска „со“ у српском језику

Бокељски језик лингвистички такође не постоји. Пун романизама заосталих у историјској мрежи коју је 1420. поставила Млетачка република – богме да је оставио трага и на оно што данас Хрвати желе да инкорпорирају у хрватски, а и приморски Срби у српски књижевни језик. Хрвати за сада немају књижевно дјело на које би могли да се позову, а Срби који пак имају, множином не схватају да романизмима соле српски језик и да је Бока Которска једина географија на којој тај језик може да се чује.

Да Симо Матавуљ није у наш језик убацио поварету, ми дебото не бисмо знали да смо добили нову ријеч са прецизним значењем између сиротице и јаднице.

Реченични примјери јединственог заливског језика који слиједи, убрани су из капиталног по значају, „Херцегновског рјечника романизама“ Марине Станишић.

Чућемо, ако нам неки Бокељ буде читао текст што слиједи, како пак говоре заливске жене, рибари, поморци… са кратким преводима романизама. Пазимо…

Толико су патили за ђецом да су адоптали једног лијепог малог бјондина. (Усвојили су лијепог малог плавушана)

Прво их је пазио као род рођени, а онда им је аквистао све комплет. (Све им је присвојио)

Била је албета кад је партио. (Свитало је кад је отишао)

Кажу да је велики ћићибело, а не зна се ни потписат! (Велики је љубавник)

Син им је дестрегадур, трсио би и царске дворе. (Распикућа је)

Ма, чији су ово красни ђемели, само их матер може разликоват? (Близанци)

Та фамиља пати од грандеце. (Величине)

Пара ти се ко кадавер, али рефат ће се за који дан. (Изгледа као живи леш, али опоравиће се)

Фаца ти је сва црвена од ове калдане. (Лице ти је црвено од ове љетње врућине)

Колико нам је само јада задала ова кебара! (Стара, зла жена)

Пуно си омброж, мој Лазо, крв пијеш и нама и себи! (Сумњичав)

Велика ми је секанца бит с њим цијели дан. (Гњаважа)

Од ове лимпије ми је пукла лумбрела а цревље су ми пуне фанга. (Од ове јаке кише ми је пукао кишобран а ципеле су ми пуне блата)

Рећи ћу ти новитад, ако је нећеш никоме спиферат! (Одати тајну) Ја, спиферат? Нисам ти ја ћакулона! (Трачара)

Толико ми је стигло својте да сам ђеци отворила двије бранде за лећ. (Два пољска кревета)

Тио се импикат, али смо га спасили у потоњу уру! (Хтио се објесити)

Неће пасат сетемана а да је они неће инвитат на објед. (Неће проћи седмица а да је неће позвати на ручак)

Лампадина ми вазда стоји у шкафетин од кантунала. (Батеријска лампа ми стално стоји у фиоци ноћног сточића)

Не могу вам виђет пјан кад немате пасаман. (Не могу да вам видим спрат / да се попнем, кад немате гелендер)

Добила сам добру рићету за ђелат од фрута. (Рецепт за воћни сладолед)

Наоштри кортелину ако оћеш да ти свака фета буде танка као карта. (Наоштри танки нож за пршут ако хоћеш да ти свако парче буде танко као папир)

Пашта шута ти је у нас пјатанац од феште али и од короте (Пашта шута, тјестенина преливена сосом од меса, служи се и кад је славље и кад је смртни случај)

Синоћ смо уфатили туња пуног бутарге. (Туну пуну икре)

Интересаш се за антике вапоре? (Старе бродове) Ево ти либро за твој едукацион. (Књига – уџбеник)

Ово је грего, заладиће. (Сјевероисточни вјетар)

Рибари се жале да нема емберге. (Ситне плаве рибе)

Кад перка калма, близу је оботница! (Кад се умири риба перка, знај да је близу хоботница)

Опраћу робу, шугавела је. (Кратко лијепо вријеме у доба јесењих и зимских киша)

Нисам могао армижат брод од велике буре. (Усидрити)

Није био лијеп, али је био велики аморожо. (Љубавник)

Ђед је купио нови вештит на риге и багулину за фешту. (Одијело на пруге и модни штап)

У суботу правимо дивертименат за Иванову диплому! (Забаву, прославу)

У кажин су одили солдати, али и познати госпари! (У јавну кућу су ишли војници, али и господа)

Нису то били марангуни, него артисти! (Столари – умјетници)

Маркат је пун свега, али није за мој шпаг. (Пијаца је пуна, али ни за мој џеп)

Без скандале, биће онако како каже стимадур! (Без свађе, биће онако како каже процјенитељ штете)

Срамота! Три кварта од уре чекам да отворите бутигу! (45 минута чекам да отворите радњу)

Остале су ми гванте у твој салото. (Рукавице у салону)

Треба добро анкорат брод прије невере. (Усидрити брод прије невремена)

Пуштили су га из пржуна, сад је франак. (Пустили су га из затвора, сад је слободан)

Њихов ђед је био фогиста на вапор. (Ложач котла на пароброду)

Не могу себи доћ од онога што сам данас чуо у барбијерију! (У бријачници)

Све је дестрего на карте па фатига у пентар. (Све је прокоцкао, па сада ради у каменолому)

Нека је он по сто пута дотур од шијенце, ма ми иде на нерве. (Доктор наука)…

Оваквих реченичних примјера има безброј.

„Херцегновски рјечник романизама“ Марине Станишић сложен је по структури, те доноси низове рјечника по областима који цјелином реконструишу грађански живот у сјеверозападном дијелу Боке (Херцегновска ривијера) од краја 19. до средине 20. вијека. Улазимо у кухињу, пењемо се на барку или на брод, слушамо образоване и мање образоване како гласно размишљају о свакодневном животу, политици и вјери, доживљавамо улице и тргове, жагор са пијаце – зелене и рибље, чујемо савјете и рецепте, сазнајемо све називе из области флоре и фауне, дивимо се необичним именицама (штикадента – чачкалица) и глаголима (булигат – кретање рибе по површи мора), уз море хумора и детаља који потказују, нпр. однос Бокеља и Црногораца.

Једном сам се приликом у барбијерији, фризерској радњи илити класичној бријачници, грохотом смијао када ми је пријатељ са преко 500 година поморске породичне традиције причао како се може говорити и о утицају Црногораца на архитектуру Боке Которске. Да чујемо! – рекао сам, док га је мештар шишао нôжицама што су маказе у преводу.

Дакако да су услиједиле реченице сличне онима које већ постоје и у Новском рјечнику романизама:

Ставили су високу феријаду, мора да се боје лупежа. (Високу гвоздену ограду)

Нема више комита, што ће му оволика граделада? (Нема више црногорске нерегуларне војске (пљачкаша по Приморју, противника уједињења са Србијом), шта ће му гвоздене решетке на прозорима)

И ето нас на крају.

Збогом или адио!