Велики губитак за српско Косово и Хиландар

После краће болести данас се у Господу упокојио Душан Дуле Миловановић, историчар уметности, теоретичар, критичар, публициста и један од најбољих познаваоца Хиландара и светогорске културе.

Рођен 31. маја 1947. године у Милошевцу, општина Велика Плана. Основну школу и гимназију завршио у Смедеревској Паланци и дипломирао 1975. године на Филозофском факултету у Београду, на катедри за историју уметности.Радио на Студију Б, а од новембра 1976. године био је стално запослен као музејски саветник у Музеју примењене уметности у Београду, до пензионисања, маја 2014. године.

За Хиландарски одбор САНУ, између 1977. и 1998. године, водио Екипу истраживача ризничког материјала у Хиландару и на Светој гори, да би се од прикупљене грађе публиковано преко 40 радова, а 2008/09. реализована монументална изложба под називом Хиландарске ризнице у Музеју примењене уметности, са двотомним каталогом.Одржао је преко две стотине предавања о Хиландару, историји, примењеним уметностима у референтним институцијама у земљи и иностранству.

Сарадник је већег броја српских научних, стручних и патриотских институција у Србији, Српским земљама, у Расејању и иностранству. Рецензент многих стручних, научних и литарарних радова.Озбиљно ангажовање везано је за Косово и Метохију, у виду одржавања великог броја предавања, изложби, присуству скуповима и боравку по разним пословима у Митровици, Пећи, Истоку, Призрену, у Дечанима, Грачаници, Пећкој Патријаршији, Девичу, Гориочу, Будисавцима…

Лета 2009. године учествовао у организацији и раду уметничког Саборовања Хвостански храстови (са Зораном Ђорђевићем и Рајком Каришићем) у метохијском Гораждевцу.Иницијатор установљења годишњих награда „Павле Васић“ (за дело из домена историје примењене уметности) и „Лазар Трифуновић“ (за дело посвећено историји савремене ликовне уметности).

Недавно је снимио и серијал “Приче са Атоса” са скоро 40 емисија о светогорским светињама.Иза себе је оставио супругу Неву, два сина и четворо унучади.Вечни покој драги брате Дуле.

Светлописао:  Рајко Р. Каришић