U Evropi Hrvati najdeblji, a i Srbi puno ne zaostaju

Od svih građana EU najdeblji su građani Hrvatske i Malte, pokazuje istraživanje Eurostata za 2019. godinu koje je objavljeno danas. Kako se navodi, za čak 65 odsto građana te dve zemlje smatra se da imaju prekomernu težinu. Na ovoj tabeli Srbija ima 2,3 odsto ljudi koji su nedovoljno uhranjeni, normalne težine je svega 45,2 odsto građana, a sa prekomernom težinom je 52,4 odsto građana.

Najmanji procenat ljudi sa prekomernom težinom registrovan je u Italiji (46 odsto), Francuskoj (47 odsto) i Luksemburgu (48 odsto), ali je on i dalje blizu EU proseka.

Dalji podaci za Srbiju pokazuju da pre-gojaznih ima 35,6 odsto, a gojaznih 16,8 odsto. Najveći procenat pre-gojaznih na ovoj tabeli zabeležile su Mađarska sa 58,3 odsto i Češka sa 58,4 odsto građana.

Prema analizi Eurostata, 45 odsto odraslih građana država EU održava težinu koja se smatra normalnom, dok se kod 53 odsto ona smatra prevelikom; za 36 odsto građana smatra se da imaju prekomernu težinu, dok je 17 odsto u nekoj od faza gojaznosti; blagoj, teškoj ili ekstremnoj. Građani koji su skloniji gojenju su u dobi od 65 do 74 godine (66 odsto), a u većem procentu je registrovano kod muškaraca nego kod žena.

Takođe, Eurostat navodi i da se razlike u prekomernoj težini vide u odnosu na visinu azinu obrazovanja. Što je ta visina veća, broj prekomerno teških se smanjuje (59 odsto kod građana sa nižim obrazovanjem, 54 odsto kod onih sa srednjim i 44 odsto kod visokoobrazovanih ljudi).

Slično je i kod gojaznosti – građani sa najnižim stepenom obrazovanja su i najdeblji (20 odsto), niža visina zabeležena je kod građana sa srednjim stepenom obrazovanja (17 odsto), dok je najmanje gojaznih među visokoobrazovanim ljudima (11 odsto).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.