Srbin u Insbruku primio diplomu u narodnoj nošnji
Vladimir Vlajić, osnivač humanitarne organizacije SPOJI iz Inzbruka juče, 8. maja, na Markovdan i Dan pobede u Drugom svetskom ratu, primio je diplomu magistra socioloških i ekonomskih nauka u okviru manje ceremonije na Univerzitetu u Inzbruku, zbog epidemiološke situacije koja već traje više od godinu dana. Vladimir je odlučio da diplomu primi u narodnoj nošnji.
“Po završetku studija Međunarodnih ekonomskih nauka i dobijanja potvrde o magistraturi 11. novembra 2020. godine na Dan pobede u Prvom svetskom ratu nisam bio toliko siguran da će u skorije vreme doći do svečanog uručivanja diplome koja je iz meseca u mesec pomerana zbog „previsokog broja zaraženih“. No, kako naš narod zna da kaže „strpnjen spašen“. Odlučio sam ipak da sačekam još neko vreme. Druga opcija bi bila da mi Univerzitet diplomu pošalje poštom na kućnu adresu, što mi je bilo neukusno jer dan svečanog uručivanja ipak predstavlja nešto posebno za najužu porodicu. Dan koji se pamti, jer bez podrške porodice teže bi se stiglo do tog cilja”, kaže Vladimir.
Pre oko desetak dana Vladimira su obavestili iz organizacionog komiteta za svečane dodele diploma na inzbruškom Univerzitetu da će najverovatnije 8. maja biti upriličena svečana dodela u najužem krugu.
“Rekoh sebi, Bogu hvala, ništa nije slučajno! Kakve li divne simbolike – diplomirati i primiti diplomu na oba Dana pobede nad zlom! Odlučio sam da diplomu primim u srpskoj narodnoj šumadijskoj nošnji. Doduše, znao sam to još odavno. Da ću jednog dana diplomu Univerziteta u Inzbruku primiti u narodnoj nošnji… Primer sam pronašao u našim slavnim precima, koji su je s ponosom nosili u raznim prilikama, a tako ostali uvek autentični i svoji. Potvrdu u toj ideji sam našao u mom prijatelju advokatu Filipu Živanoviću, kojeg sam upoznao tokom mojih godinu i po dana provedenih u Beogradu, kada sam gostovao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i pokretao Austrijsku službu sećanja u Srbiji – 2015/16. Filip je svoju diplomu na Pravnom fakultetu u Beogradu primio u srpskoj narodnoj šumadijskoj nošnji takođe pronašavši inspiraciju u našim svetlim precima i akademiku prof. Radomiru Lukiću koji je krajem tridesetih godina prošlog veka na pariskoj Sorboni svoju disertaciju odbranio upravo u narodnoj nošnji”, kaže Vladimir.
On napominje i da je pored toga, imao prilike da prisustvuje dodelama diploma na koje su njegovi prijatelji Austrijanci, Nemci i Afrikanci dolazili u svojim narodnim nošnjama.
“Nema posebnijeg i svečanijeg od narodne nošnje svog naroda! Pored svega hteo sam na ličnom primeru da pokažem da tradicija i nauka, prošlost i savremenost itekako idu jedno uz drugo. Potvrdu u tome vidim i u tome što su na jučerašnji dan, moju odluku da se pojavim u narodnoj nošnji, svi prihvatili pozitivno – od rektora i dekana, preko organizacionog tima dodele, pa sve do ostalih apsolvenata. To po meni potvrđuje da upravo one različitosti, s kojima postajemo živa bića i autentične individue, čine svet i život lepim, ukoliko jedni prema drugima pristupimo s poštovanjem”, kaže Vladimir.
