Великани са бувљака

ПРИЧЕ ИЗ АЗБУЧИКА

Пише: Адвокат Предраг Савић

Шта спаја три српска великана: Данила Киша, Павла Зорића и Рашу Попова? Поред тога што су сва тројица били велемајстори писане речи, на њих подсећа и једна никад објављена, случајно на бувљаку пронађена мала црно-бела  фотографија, формата четири пута шест центиметара.

Дугујемо и објашњење зашто смо због ове фотке одлучила да  направи мини истраживање и снимимо  посебан прилог.  Наиме, идеја за „Азбучника идентета“ родила се после једног путовања до Шида у друштву са покојним Рашом Поповим, сликарем Милојем Митровићем и  покојном  Иваном Ванић – Савић, продуцентом и једним од утемељивача ове емисије.  У једном тренутку  Раша и Ивана су констотвали  да би било добро да постоји нека краћа тв едукаитивна емисија са историјским  поукама.  Од ове констатације,  „иницијалне каписле“ стигло се после неколико година до „Азбучника идентитета“.

Резултат слика за раша попов
Раша Попов

Када  је поменута фотографија тачно настала, немогуће је  утврдити. Вероватно седамдесетих година прошлог века. Могуће 1972. године,  када  је  Киш добио  Нинову нгараду за књижевност коју  је касније, први у историји овог престижног признања, вратио. Оно што извесно Данила Киша и Гојка Зорића фотографисао је Раша Попов, који је то записао на полеђини фотографије уз  намопену снимњено  „мојим зоркијем 4“.

Павле Зорић (1934-2005) је био критичар који писцима улива сигурност и даје самопоуздање. У његовим књигама и чланцима било је каткад и неповољних судова, али никада није било осорности, грубости или освете, записано је на страницама НиН-а. Док су се други око њега у његовом занату надвикивали и надгорњавали,  он је умео да сачува мир и достојанство критичке речи. Имао је своју боју,  чију нијансу није мењао већ само допуњавао. Чак и када су се на њега биле обрушиле моћне силе и гурнуле га у запећак, он није дозволио да га савлада страст и да пркос и отпор запенушају у књижевној борби.  У поменутом тексту из НиН-а још је записнао:

„Ниједна његова полемика није била ватромет беса него пристајање на дијалог, на разлоге смиренога ума, постојаног у решености да се очувају књижевна мерила и да се кроз доприносе нових књижевних  нараштаја обнове проверене вредности“.

Данило Киш био је српски романописац, писац приповетки, есејиста и преводилац. Рођен је 22. фебруара 1935. године у Суботици, а умро је 15. октобра 1989. године у Паризу. Био је дописни члан САНУ и један од најзначајнијих  српских писаца . Киша многи, попут Салмана Руждија, сврставају  и међу  десет највећих светских писаца друге половине 20. века. Био је вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду. Нека сведочења кажу да је те 1989. имао озбиљне шансе, само да је поживео мало дуже, јер Нобел се не додељује постхумно.

Раша Попов  је био: песник, приповедач, сценариста, глумац, сатиричар, новинар, уредник Матице Српске, ТВ лице, лектор, полиглота и ерудита, светски човек ….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.