Имамо ли високу свест о српском националном бићу?

Пише: Др Марко Лопушина

Недавно је био 29. новембар, који неки Срби Југословени и данас сматрају за свој празник. И обележавају га као Дан републике бивше СФРЈ. Албанци, такође, сматрају 29. новембар за свој празник. И обележавају га као Дан заставе Албаније.

Обичан српски народ у отаџбинским земљама 29. новембар највише памти по свинокољу, јер се за Дан републике није радило три дана, па су грађани могли да оду у завичај или у тазбину, да пастриме и спремају свињско месо за зимницу.

Питам се шта ће данас неким српским људима и неким српским медијима обележавање тог 29. новембра, Дана републике, која је била југословенска држава, а не српска. И која је уништила Југославију. Краљ Александар Карађорђевић је створио Краљевину Југославију као држави свих Срба на Балкану.  Ми Срби је нисмо сачували, већ смо дозволили да се распадне и да се српске територије ње окупирају, а народ српски присвоји.

Јосип Броз Тито је 1941. године наследио краљевску Југославију, и народ Југословена, који је створио краљ Александар. Међу тим Југословенима је 60 одсто њих било српског порекла. У ФНРЈ и СФРЈ друг Тито је стварао од Срба Југословене и извозио их у европску дијаспору као јефтину радну снагу и као Југословене. Тамо, у Европи су стварани од 1968. године југословенски клубови и удружења, који су, на пример, у Аустрији постојала до 1998. године.

Скоро осам деценија Срби нису били свесни свог српског национаног бића и били су Југословени. То непознавање сопственог национала и мањак свести о српству, као националном покрету, довели су до краха српске националне идеје до почетка деведесетих година прошлог века. А потом је дошло до покрштавања Југословена, рађања квази српске идеје и српског национализма, који се у неким случајевима претворио у ратне злочине у име српства.

Шта чини свест о српском националном бићу? Прихваћена и узвишена припадност српском народу, његове националне карактеристике као што су поштење, правдености, храброст, хуманост. Свест чини и српска држава и државност, српски језик, писмо и култура, српска традиција и баштина. И православно веровање у цркви, која може бити православна, али може бити и српско муслиманска, и српско католичка, као што је била у Сарајеву или у Дубровнику.

Србин је прво национално биће, а потом верско.  Свест о српском националном бићу чине и историјска сазнања о сопственом народу, о српским земљама и њеним првим и наредним владарима и великанима, о српским траговима широм планете, о свим Србима света, у матици и у расејању, о потреби да се све српско штити, развија и јача кроз слогу српског народа.

Да ли ми као народ данас имамо развијену и јединствену свест о српском националном бићу?

Немамо у потпуности, јер о томе нас нису училе школе и факултети у време Броза, а ни после њега. Ако погледамо наш јавни живот, нашу културу и нашу јавност обликују информације Западног света, Америке и Европе, а не Србије. Имамо телевизијске канале у којима се не говори о српству. У спортском програму доминирају НБА и Пример лига, а нема преноса националних српских такмичења. У медијима се више јавља и пише о смрти британске поп певачице, него ли о животу, раду и смрти српског академика.

Да, ми немамо високу свест о српском националном бићу, јер се лако и брзо узимањем држављанства страних земаља претварамо у Аустријанце и Американце. Неки Срби верују да су Аустрија или САД боље државе за њих од Србије.  А у неким страним земљама значи да узимањем њеног држављанства, бришеш српско држављанство. Бришеш своје порекло, своје национално биће.

-Ја сам Србин! Ја сам Српкиња!

Ово ми Срби треба увек и ма где били гласно да говоримо пријатељима, познаницима, странцима. Тако ће најбоље на нас разумеју и да нас цене. Тако ћемо гласно говорити о свом националном бићу и о својој нацији.

Српски народ има дивну изреку – само слога Србина спасава!

Треба радити непрестано на њеном остварењу у реланом животу.  Ми морамо увек д абудемо сложни, јединствени и јаки да бисмо очували своје национално биће. И да бисмо га развијали у данашњим временима када је пуно других земаља и људи против српског народа.

Потребно је да и држава и црква саборовање Срба претворе у свој пројекат развоја и будућности српског националног бића. Да српство буде увек изнад свих интереса појединаца и друштва, изнад личних аспирација.   Јер само сложни бићемо успешни у изградњу наше будућности.

Што би рекао наш српски зет Арно Гујон:

-Србин бити није лако, али то не може бити свако!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.