Вечни споменик Републици Српској Крајини

6. јул 2021. Zdravko Elez 1362 Views 0 Comments

Издавачки подвиг Ратка Личине, који је до сада штампао 10 књига, зборника докумената, које представљају нејцеловитију архивску грађу државних, војних, обавештајних и историјских докумената насталих у РСК

Пише: Душан Марић

Ратко Личина (57), родом из Грачаца, бивши (најмлађи) народни посаник Српске демократске странке у хрватском Сабору, сада избеглица у Србији, запослен у Скупштини Србије, подигао је вечни споменик Републици Српској Крајини, држави крајишких Срба која је формирана 1991. године, да би је у августу 1995. године, иако се формално-правно налазила под заштитом Савета безбедности УН, међународног права и међународних мировних снага, окупирала хрватска војска.

Личина је до сада штампао 10 књига, зборника докумената, које представљају нејцеловитију архивску грађу државних, војних, обавештајних и историјских докумената насталих у Републици Српској Крајини. Међутим, то је само половина пута који је овај неуморни Крајишник наумио прећи, да би садашњим и будућим генерацијама српског народа оставио незаборавник о једном славном и трагичном времену у којем се Срби из Далмације, Книнске крајине, Лике, Баније, Кордуна, Западне Славоније, Источне Славоније и Барање били принуђени да се са пушком у руци супроставе новом хрватском геноциду.

Четири године су то успешно чинили а онда, суочени са вишеструко надмоћнијим непријатељем, који је имао подршку НАТО и препуштени сами себи од Србије и званичног Београда, били принуђени да напусте свој дом, своју дедовину, свој завичај и са завежљајем у руци пођу „петровачким цестама“ у бели свет, на мукотрпни пут избеглиштва. Да једног дана нестану у пространствима Канаде, Аустралије, Калифорније, Војводине….У пространствима заборава.

-Још два тома су спремна за штампу а приводим крају рад на још четири књиге. Планирао сам да укупан пројекат има 23 књиге-зборника. Кад то завршим знаћу да сам одужио дуг према својој Крајини и свом народу. Поколењима ће остати истина о његовој праведној борби и тешком страдању. Нико озбиљан неће моћи писати историју РСК, али и историју Хрватске и српског народа на крају двадесетог века без коришћења овог зборника – каже Личина.

Овај пројекат од националног значаја не би био могућ да није било финансијске подршке Управе за дијаспору при Министарству спољних послова и Комесеријата за избеглице и миграције Републике Србије.

-Посебно сам захвалан народном посланику Александру Мартиновићу, који ми је био не само морална подршка, проналазио ми спонзоре и давао ми стручне савете, већ је у последње време узео активно учешће у приређивању зборника. Велику помоћ имао сам и од народног посланика Зорана Бабића и Растка Јанковића из Управе за дијаспору.

Први зборник садржи државне документе из 1990. године, у којој је и почела хрватска агресија на српски народ у Крајини а он одговорио политичким самоорганизовањем. Други зборник обухвата 1991. годину, у којој је, као одговор на оружану агресију, проглашена Република Српска Крајина. Ратним 1992. 1993. и 1994. години посвећена су по два, а 1995. години, последњој постојања РСК, један том државних докумената. Десети и последњи штампани том садржи документе о деловању Владе Републике Српске Крајине и Крајишника у прогонству.

Опис није доступан. — Ратко Личина током ратних деведесетих

-За штампу је припремљено још шест томова. У једанаестом сам објединио документа о државним органима РСК. Дванаести том садржи списак погинулих и несталих у Републици Српској Крајини. Следећа четири тома садрже биографије 1.000 најзнаменитијих Крајишника. Окупио сам на једном месту најпознатије синове и кћери српских крајина и са свим најважнијим подацима о њима и њиховим заслугама оставићу их будућим поколењима. Да памте и црпе снагу из њихових прегнућа и достигнућа. Од којих су нека, као што су достигнућа Николе Тесле, трасирала пут развоја читаве цивилизације. Од 17. до 22. тома Зборник ће обухватити државна документа војно-обавештајног карактера, пре свега о Милицији Крајине и Српској војсци Крајине. Последња књига носиће наслов “Република Српска Крајина у историјским државним документима“.

Посебну пажњу Крајишника свакако ће изазваће дванаести том, са списковима погинулих и несталих. Јер, упорним и мукотрпним трагањем по свим доступним документима али и кроз сведочења људи из свих делова окупиране Републике Српске Крајине, Личина је дошао до имена 10.430 погинулих и несталих Крајишника. Што је за неколико хиљада више од списка Документационо-информационог центра „Веритас“, до сад најпотпунијег списка о изгибијама Крајишника, на којем се налази 7.200 страдалих.

Ево наслова неких од неколико хиљада докумената који су или ће бити објављени, а из којих се да наслутити не само садржај Зборника, већ и драматични догађаји који су се од 1991. до 1995. године догађали на том простору.