Срби „окупирали“ Тампа залив

ТАМПА ЗАЛИВ: Овде живи највише Срба на Флориди

Фотографија корисника Ненад ЦвјетковићСЕРИЈА ПОРТАЛА „ТАМО ДАЛЕКО: ФЛОРИДA (2)

Пише: Ненад Цвјетковић

Флорида, велико јужно полуострво САД, окружено са три стране морем, било је пре једног века прекривено мочварама и насељено домороцима, Индијанцима из племена Семиноле . Открили су га почетком 16.века шпански истраживачи, па је све до 1819. било под управом Мадрида. Флорида је откупљена од Шпанаца 1845. године и претворена у велико пољопривредно добро.

Фотографија корисника Dragan Izvorinka Zaric
ДА СЕ ЗНА: Наставља традаицију предака
УДАРИО ТЕМЕЉЕ ЦРКВИ У СЕНТ ПЕТЕРРСБУРГУ: Бранко Пекић

Отварање рудника фосфата убрзало је процес миграција становништва према југу. Међу тим пионирима било је око 200 радника српског порекла. Пријатна клима, доста сунчаних дана у години, планско улагање у туризам и хотелијерство претворило је овај део Америке у место за добар и пријатан живот.

Срби су наставили да се досељавају из северних делова углавном као пензионери, али је био и оних, као на пример, породице Зорана и Радмиле Гавриловић, Горана Драгославића, Живане и Радета Ерића, који су опробали да се докажу у хотелијерству, убацијући у јеловник и српска јела, пре свега сарму и паљуљ. Срби су се приликом досељавања концентрисали у неколико области. Пре свега у Тампа заливу, населивши три повезана града, Тампу, Клирвотер и Сент Петерсбург, где их је и данас највише.

Друга дестинација била је Мајами, трећа Норт Порт, четврта Орландо, и пета Џексонвил на североистоку Флориде. Опстанку и јачању српских заједница у поменутим местима највише је допринела Црква. Тамо где није било Цркве ни вере, српске заједнице су биле привремене и краткотрајне. Појединци и породице које нису биле наслоњени на цркву, врло брзо су се утапале у средину и губиле везу са својим коренима.

Фотографија корисника Dragan Izvorinka Zaric
ЛЕПОТА У СРПСКИМ НОШЊАМА: Са недавног обележавања шест деценија Кола српских сестара

Тако је у Сент Петерсбургу црквено организовање и сабирање Срба везано за Бранка Пекића, породицу Раде и Љубице Пелеш, Ненси Чолаковић, архитекту Властимира Ђорђевића, Милана Лукача, и протојереја-ставрофора Николу Секулића. Црквено-школска општина је основана 1962. године, када је ударен чврст темељ дуготрајаном опстанку Срба у овом делу Тампа залива. Убрзо потом купљено је земљиште на коме је 1969. године изграђена црквена Дворана, а у лето 1977. године освештан крст и постављен камен темељац за изградњу храма „Свети Сава“. Све до довршетка храма, 4. новембра 1978. године, богослужења су обављана у дворани, која је имала вишеструку улогу култруно-забавног окупљања и забаве.

ОСНИВАЧИ ЦРКВЕ У КЛИРВОТЕРУ: Анђа и Урош Мискин

Доласком прогнаних Срба са подручја Босне и Хрватске, бивших југословеснких република, Сентпетерсбуршка парохија је почетком овог века ојачана и омасовљена. Данас је оспслужује свештеник Драган Зарић, родом из Челинца, окупља око 500 активних домаћинстава већином родом са подручја општина Зеница и Високо. У културном животу Срба и неговању обичаја и традиције велики допринос даје и најорганизованије фолклорно друштво „Српски бисер“.

Град Клирвотер је спојен са Сент Петерсбургом. Измећу њих практично нема границе. И у овај град, познат по лепим морским плажама, Срби су стигли почетком шездесетих година. Дошло је неколико породица да ту провоеде своје пензионерске дане…

У пролеће 1967. године у кући породице Каран одржана је Скупштина и основана црквено-школска општина „Свети Ћорђе“. Оснивање и регистровање клирвотерске парохије везано је за име проте Јована и протиница Јелисавке Марчетић, те херцеговачких породица Бошковић и Мискин. Они су ударили темеље Црквено-школске општине, да им потомци имају где запалити свећу за покој душе, да се они који касније дођу не изгубе у вери, времену и простору. Мада малобројни, користе повољну шансу и успевају да купе пет ари земље, где је 1982. године изграђена црквена дворана, која је привремено служила као богомоља. Нису имали сталног свештеника.

ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛО: Изградња црквене дворане

У куповини земљишта и изградњи црквене дворане учествовале су породице: Марчетић, Бошковић, Мискин, Симић, Ђукић, Седлар, Старчевић, Сладић, Жугић, Ерић, Едер, Кукић, Познановић, Милић, Аневић, Стаменковић,Стојковић, Фишер и Митровић. Породице Ђуришић и Радуловић су припремале просфору, а иконостас у црквеној Дворани је украшен иконама које су донирале породице Каначки, Свансон, Јанковић и Митровић. Милан Каначки је по струци био архитекта и оставио је печат у градитељству овог дела Флориде.

Од 1984. године овде се организује четвородневни Голф турнир (Golf tournament), који окупља такмичаре, већином српског порекла, пристигле из Канаде и северне Америке. Овај турнир је био леп извор прихода за црквени буџет и практично је одржавао рад парохије. Почетком 1993. године парохија у Клорвотеру добија сталног свештеника, Милана Крстића, који је дошао из Секурича, Србије. Године 1995. изграђена је лепа ограда око великог црквеног имања, формиран Фудласки клуб „Уједињени Срби Тампа Беј“ (United Serbs of Tampa Bay) и организована прва тродневна новембарска манифестација „Српски дан“, која ће постати традиционална. Почетком 1997. године почињу договори о изградњи цркве, а освећење земљишта и постављање крста на месту где ће бити Свети престо обављени су 1999. године.

ИЗГРАДЊА ЦРКВЕ: Радови у Клирвотеру трајали су пет година

Током 1998. и наредних година на ово подручје пристижу обескућене српске породице прогнане из ратом захваћених Босне и Хрватске, што је оснажило парохију. Радови на новом храму „Светог Ђорђа“ почињу половином 2000. године, копањем темеља, да би га у марту 2005. године освештао надлежни владика Лонгин. Кумови освећења су били Зоран Милић, председник Црквеног одбора, и његова супруга Добринка, дугогодишња председница Кола српских сестара. Они су иначе власници компаније за израду и уградњу кухињских елемената и намештаја, са седиштем у Сент Петерсбургу.

У изградњи храма „Светог Ђорћа“ учествовале су породице: Мискин, Милић, Ковач, Бојковић, Мулин, Гавриловић,Пистолић, Митровић, Јовановић, Јанковић, Свансон, Жугић, Николић, Крстић, Тодоровић,Петровић, Михајловић, Фери, Стојковић, Балић, Начић, Вучићевић…

ПОЗИВНИЦА: Црква Светог Ђорђа у Клирвотеру уочи освећења 2005. године
ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА ЦРКВЕ: Владимир Бошковић

У јесен 2010. године у овој парохији је отворена Црквене недељна школа са 40 ђака, која ће постати једна од најјачих школа на подручју САД. Наредне године је обновљена Фолклорна група “Ђуђевак“. Половином септембра 2017. године обележано је пола века од оснивања парохије, а тим поводом је одштампана вредна двојезична спомен-књига „Споменица“, на 326 страна, са 450 фотографија. У 2017. години, на пространом црквеном имању, саграђен је Парохијски дом за свештеника и породицу. У парохији данас службује протојереј Милан Јовановић, а окупља око 400 домаћинстава.

СУТРА: Васкрс српске вере и у Мајамију

ЈУБИЛЕЈ ЗА ПОНОС:  Препун храм у Сент Петерсбургу на обележавању годишњице шест деценија Кола српских сестара (насловна фотографија)

 

*Реализацију овог пројекта помогла је и подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.