У Засавици од тартуфа праве и ракију

Србија има веома добре услове за узгајање тартуфа као и за њихово „брање“ у природи, али од организоване производње и извоза нема скоро ништа.Стручњаци су утврдили да тартуфа има на око 250 локација у Србији, али је организован посао око њиховог прикупљања или производње реткост, пише „Дневник“.

Прошле године је у Специјалном резервату природе Засавица недалеко од Сремске Митровице откривена досад непозната врста на овим просторима. У протекле три године на простору резервата пронађено је пет врста тартуфа а најскупљи, бели тартуф откривен је у приобалним шумама јасена и храста баре око Засавица. Бели тартуф налази се на листи угрожених врста у западним земљама Европе а цена му је знатно виша него црног. Сакупљање ових гљива је на подручју националних паркова природе забрањено а, како је за „Дневник“ објаснио Слободан Симић, управник резервата, оно што је прикупљено прошле године користи се за личне потребе и за госте којима је природа прирасла срцу.

„Од прикупљених тартуфа правимо ракију, јер је довољна једна-две ове ароматичне гљиве да жестоко пиће добије шмек. Ракију не продајемо већ је износимо пред посебне госте. Такође нудимо и гулаш од мангулице са тартуфима. Порција без тартуфа кошта 700, а са том гљивом 1.000 динара“, казао је Симић.

Према речима саговорника „Дневника“, ове године због обилних киша нису нађене нове количине црног тартуфа, а да ли ће бити белог знаће се наредних месеци.

„Када смо прошле године саопштили да смо пронашли нову, скупоцену врсту тартуфа, било је покушаја „илегалаца“ односно трагача да роваре по резервату. Сада тих покушаја нема јер имамо добро организовану чуварску службу“, рекао је Симић.

„Код нас не постоје регистроване фарме тартуфа јер они не могу да се узгајају. Највише их је на Фрушкој гори. Регистрованих трагача за тартуфима има мало и они су се обавезали да ће ове године пронаћи стотинак кила и на то су платили порез држави и добили дозволу. Остали трагачи раде ‘на црно’, а користе псе да их пронађу. Колико тачно сакупе нико не зна“, казала је за „Дневник“; Јелена Милошевић, председница Гљиварског друштва „Лисичарка“ из Сремске Митровице.

По њеном мишљењу, сакупљање тартуфа никако не може бити уносан посао, већ само додатни, јер је време сакупљања ограничено на неколико месеци.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *