У Србији 300.000 парова бори се за потомство

У Србији се око 300.000 парова бори са проблемом стерилитета, па је улагање у вантелесну оплодњу оправдано, каже директор Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије Александар Стефановић и додаје да је опште познато да код нас годинама уназад влада бела куга.
-Покушај вантелесне оплодње често може да буде неуспешан, а главни разлог за то је стрес, чињеница да је број покушаја ограничен, страх да ли ће успети или неће – каже за Тањуг директор те установе.
Министарство здравља и Републички завод за здравствено осигурање на све могуће начине се труде да паровима са проблемом зачећа олакша овај поступак. Досад су се при вантелесној оплодњи до три ембриона враћала у материцу, док се остатак бацао, а од недавно ембриони могу да се замрзну чиме се омогућава више покушаја вантелесне оплодње из једног стимулисаног циклуса.
-Наша клиника је радила методе замрзавања ембриона, али о трошку парова, дешавало се да у том циклусу пар добије пет, шест ембриона, па они који нису враћени у материцу су пропадали. Сада се замрзавање ради о трошку државе, што је велико финансијско, али и психичко растерећење – каже Стефановић.
Он објашњава да пар који је прошао све процедуре које нису једноставне технички и временски, добија шансу да не пролази кроз све те поцедуре поново уз помоћ замрзавања ембриона.
-Ти парови су прошли много тога у животу покушавајући да добију потомство, замрзавања ембриона их растерећује, јер знају да уколико први пут не успе оплодња имају још шанси и поспешује се успешност ове методе – објашњава др Стефановић.
На Клиници за гинекологију и акушерство клиничког у Вишеградској вантелесна оплодња ради се већ 28 година. Прва беба рођена је 1992. године.
На годишњем нивоу ГАК у Вишеградској уради 700-800 ових посупака, а за готово три деценије близу 10.000 парова урадило је вантелесну оплодњу у тој клиници.