Hrvati spasili srpsko crkveno blago u Petrinji
Pre samo nekoliko godina zgradu parohijskog doma smo kompletno obnovili, nakon čega je centar grada zasijao, a mi dobili predivan reprezentativan objekat.
Nažalost, dočekali smo da gledamo dok jedno ovakvo predivno zdanje nestaje. Kako se svi osećamo suvišno je da pišem. Mnogo ljubavi, volje, želje i vremena je uloženo, ali ne uzalud. Mnoge Liturgije su odslužene u našoj malenoj kapelici, koja se nalazila uz stepenište, pa odmah levo. E tu, baš tu su mnoga krštenja izvršena, mnogi brakovi sklopljeni, zavađeni izmireni, doživotna prijateljstva stvorena…
Nebrojeno puta sam se zahvalio gradonačelniku Darinku Dumboviću na svesrdnoj pomoći koju nam je uvek pružao, a zahvaljujem mu se i sada kada zajedno proživljavamo ove teške dane, na svemu što je činio sa svima nama kako bi ovo administrativno i duhovno središte petrinjske parohije bilo dovedeno do perfekcije.
Ostajemo u dobroj veri i nadi da ćemo se ponovo sastajati na ovom mestu u novoj zgradi, sećajući se (ne)vremena za koja ćemo se moliti da se više nikada i nikome ne dogode.
Čekajući od 09.00 do 14.00 početak zakazanih radova na rušenju, razmišljali smo kako pristupiti postepenom uklanjanju nosivog zida, a ne uništiti izuzetno blago koje se nalazilo iza njega. U tome smo uspeli i zato ovim putem izražavam najiskreniju zahvalnost Davoru Panjkreti (Petrol prom doo) i Krešimiru Majcanu (HELP graditeljstvo doo), a prvenstveno njihovim zaposlenicima, koji su, i pored prevelikog rizika od urušavanja smogli snage i hrabrosti kako bi ušli u zgradu i spasili arhivsku građu Crkvene opštine Petrinja, koja datira od 1785. godine.
Ovu priču na svom fejsbuk profilu i fotografije podelio je sveštenik Saša Umićević, paroh petrinjski