У Сопоћанима најлепша фреска средњег века

На Светској изложби у Паризу 1961. године Успење Пресвете Богородице из манастира Сопоћани проглашено је за најлепшу фреску целог средњег века.

Успење Пресвете Богородице, најпознатија и највећа фреска манастира Сопоћани, живописана је на средишњем делу западног зида цркве о простире се на 40 квадрата.

На композицији је приказан бол апостола, архијереја, јерусалимских жена, анђела и Христа због смрти мајке Богородице.

Осликали су је између 1272. и 1276. године најбољи зографи тог времена које је краљ Стефан Урош довео из Цариграда.

Задивљен сопоћанским фрескописом чувени енглески арехеолог и историчар уметности Дејвид Талбот Рајс написао је да је тешко поверовати да је ишта лепше могло бити створено у целој Византији.

„Танкоћутна величанственост ликова у апсиди је посебно задивљујућа, и тешко је поверовати да је ишта финије и лепше могло бити створено, чак и у целој Византији.

Нигде више боје нису тако красне или тако убедљиве, нигде више ликови тако импресивни.

Бројни појединачни ликови који украшавају не само најнижи распон зидова већи и горње делове на четири палистера кој подржавају куполу, задивљујуће су величанствени и достојанствени, док су сцене изражајне и изваредно компоноване.

Чувена Смрт Богородице на западном зиду, посебно је ефектна,” сматра Рајс.

Манастир Сопоћани, задужбина краља Уроша, најмлађег сина Стефана Првовенчаног, ушушкан између планина, подигнут је на сопоту (извору) реке Рашке.

Главна манастирска црква свете Тројице грађена је у типичној Рашкој школи. Фасада је урађена у романском стилу од сиге, а живопис цркве представља право ремек дело српске средњовековне сакралне уметности. Живописе су радили најбољи византијски мајстори из Цариграда.

Уз студеничко Распеће и милешевског Белог анђела, Успење Пресвете Богородице представља најпознатију фреску српског средњовековног сликарства.

Волим да знам

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *