Референдум излаз из црногорског ћорсокака
Пише: Предраг Савић, адвокат и писац
За излазак изтренутне, најтеже могуће уставно-правне и политичке кризе у Црној Гори, постоји једно једино демократско, легално и легитимно врло ефикасно и једноставно решење –референдум.
Овај уставни институт и непосредне демократије може надокнадити недостатак фукционалног Уставног суда и бити моћни устави инструмент у поступку разрешења председника Црне Горе Мила Ђукановића, због кршења Устава и уставне праксе приликом недодељивања мандата за састав нове владе Миодрагу Лекићу!
Према одредби из члана 2 УставаЦрне Горе, носилац суверености је грађанин који има црногорско држављанство. Даље се у ставу два истог члана Устава каже се, да „ грађанин власт остварује непосредно и преко слободно изабраних представника“. У ставу три додаје се:
„Не може се успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом.“
То је абецеда демократије, основни постулат грађанских држава, из којег произилази и право на референдум! Сходно томе у члану 93 Устава став два, прописано је да „предлог за расписивање државног референдума могу поднијети: најмање 25 посланика, предсједник Црне Горе, Влада или најмање 10% грађана који имају бирачко право.“
Иако у ЦрнојГори не постоји посебан законски текст о референдуму, јасно да грађани имају право да на референдуму одлучују о свим питањима из Надлежности Скупштине Црне Горе, па и о поступку за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав, а који недавно покренуна Скупштина, на предлог 41 посланика (члан 91 УставаЦрне Горе)?
У праву постија максима , ко може више може и мање, а то значи, да грађани и грађанке као носиоци државног суверенитета имају право да слбодно изразе вољу и надоместе недостатак фукционалног и делотворног Уставног суда Црне Горе.
Извесно је да Влада Црне Горе којој је изгласано неповерење нема легитимитет и капацитет да поднесе предлог за расписивање поменутог референдума. Зато то може да уради, без икаквих препрека, 25 посланика. И што је врло битно, за дпношење одлуке рефендумској иницијативи и расписвању реферндума , довољна је већина од 41 посланика (чал 91 став 2 Устава Црне Горе). .
Из упоредне уставно правне праксе, зна се да одлука о расписивању референдума обавезно садржи питање о коме се грађани изјашњавају. То питање мора бити изражено јасно – тако да се на њега може одговорити речју „за“ или „против“, односно „да“ или „не“.По истој пракси ,од дана расписивања до дана спровођења референдума не може протећи мање од 15 ни више од 90 дана. Рок 15 дана је довољан да се одштампају реферндумски листићи, утврди коначна број бирача, форм ирају бирачки одбори и одраде све друге припремне изборне радње.
Органи за спровођење референдума јесу Државна изборна комисија, општинске и градске комисије и гласачки одбори, све то по основу сходне примене Закона о избору посланака и одборника..
Референдум је пуноважан ако је на њему гласала већина грађана који су уписани у бирачки списак, мада постоје и другачија ређшења у упореном праву!
По устаљеним принципима одлука о питању које је било предмет изјашњавања на референдуму сматра се донетом уколико је за њу гласала већина грађана који су уписани у бирачки списак, ако Уставом или законом или реферндумском одлуком о расписивању није за то предвиђен већи број.
Одлука донета на референдуму би морла да буде обавезујућа за Скупштину!
Оно што је извесно, уколико би се црногорски посланици одлучили за расписивање реферндума евиденто је да немају много времена за то! Јер према неким најавама председник Мило Ђукановић озбиљно размишља да неуставно преузме овлашћења Владе из члана 92 Уастава и кроз распуштање парламента, изврши својеврсни државни удар. У ту сврху пласирана су нетачна, злонамерна и искрвљена правна тумачења члана 92 Устава од стране Ђорђија Блажића, декана Факултета за државне и европске студије. Био је то осмишљен спин и пробни балон да би се испитала реакција стручне и свеопште јавности
Мило Ђукановић је тражио да се мандат врати грађанима (додуше на изборима), а референдум је савим сигурно најдемократскији начин да се то учини! На крају, референдум као корективни фактор Савет Европе, Европска комисија и Европски прарламент третирају као институт који битно доприноси унапређењу квалитета правног и политичког живота.
И на крају референдум би могао да буде и начин за уклањање из правног живота уставне одредбе из члана 91 став 5, која гласи :
„У првом гласању двотрећинском већином и у другом гласању тропетинском већином свих посланика најраније након мјесец дана, Скупштина бира и разрјешава судије Уставног суда, врховног државног тужиоца и четири члана Судског савјета из реда угледних правника.“
Насловна фотографија/Устав мртво слово на папиру: Мило Ђуакановић