У шљиви нашао лек против рака

Доктор техничких наука Иван Савић је у лабораторији издвојио из коштице шљиве амигдалин, супстанцу која помаже у терапији карцинома дојке, лимфома, простате…

Фармаколози кажу да је реч о богатству које, можда, никада неће угледати светлост дана. Методе лечења ове опаке болести амигдалином примењују се у Мексику и Немачкој, путем таблета и ињекција, али са супстанцом издвојеном из коштица кајсије и брескве.

________________________________________________________________________________________

Лечење у Атини
У очекивању револуционарне лека против рака, пацијентима остаје могућност лечења опаке болести по методама које се сада користе, а једна од могућности је уклањање тумора радиохируршким путем. Међу неколико еропских центара издваја се клиника у Атини у којој је последњих година спас тражило и више стотина пацијената из Србије и земаља бивше Југославије. Клиника поседује најсавременије уређаје за уклањање тумора. Реч је о сајбер ножу и томо терапији, који су до сада у свету показали најбоље резултате у борби са опаком болешћу. Сви они који желе да закажу консултације и распитају се о могућностима лечења у атинској клиници могу то да ураде директно на број телефона: ​+381638286185.

________________________________________________________________________________________

„Нико на овим просторима до сада није покушао да издвоји амигдалин из коштице шљиве. Ја сам се на тај корак одлучио зато што је наше подручје богато овим плодом“, каже млади научник, који је проводио дане и ноћи у лабораторији Технолошког факултета у Лесковцу радећи заправо своју докторску дисертацију „Издвајање биоактивног једињења амигдалина из семенки шљиве и кверцентина из листа зеленог чаја“.

„Молекул амигдалина спада у групу тумор селективних агенаса, који уништавају само ћелије тумора док здраве ћелије остају нетакнуте. Готово да не постоји литература о тој супстанци у коштици шљиве, што је за мене посебно био изазов. Успео сам да издвојим садржај амигдалина који износи шест одсто на свежу масу шљиве“ објашњава Савић, који је научни доказ објавио у неколико стручних светских часописа.

Срђан Пешић, шеф Катедре за фармакологију на Медицинском универзитету у Нишу, процењује да ће проналазак младог лесковачког научника највероватније остати у часописима, будући да од издвајања супстанце до производње лека прође 20 година.

„У Србији нема ниједне фармацеутске компаније која би се бавила иновацијама или увођењем потпуно нових лекова, оне углавном производе копије или генеричке паралеле већ синтетисаних лекова. Тај посао у свету ради тек двадесетак компанија, које су у стању да за један нови лек издвоје око две милијарде долара, и то с ризиком. Од десетине хиљада новосинтетисаних супстанција само њих 250 у просеку уђе у преклиничка испитивања. Од тих 250, само пет се нађе у фази испитивања на људима. Само једна од ових супстанција на крају постане лек“, објашњава професор.

Метода лечења опаких болести садржајем из коштица воћа, који је пун витамина Б17, позната је још од времена старих Египћана, а системско проучавање почело је у прошлом веку.

Иван Савић је асистент на Технолошком факултету у Лесковцу, где је дипломирао са просечном оценом 9,85 и докторирао са десетком. Спрема се на петогодишње постдокторско усавршавање у иностранству.