У част госпара Мате и српског Дубровника

Кућа Ђуре Јакшића у београдској Скадарлији, место за лепу реч, добру књигу, како и доликује великом српском песнику и родољубу. Управо једна такава промовисана је пре неколико дана, а и пре него што је дошла пред публику изазвала је пажњу јавности. Реч је о истраживачком историјском штиву историчара Саше Недељковића и адвоката и писца Предрага Савића „Госпар Мато Грацић“, настанак и нестанак Покрета Срба римокатолика у Дубровнику у издању издавачке куће „Народна просвета“.

Мато Грацић је био дубровачки Србин, адвокат, успешан пословни човек између два велика рата, власник многих зграда у Дубровнику и Београду, штампар, издавач, добротввор, оснивач српских друштава, који је као и многи други угледни Срби римокатолици, живот посветио борби за уједињење и ослобођење, српској идеји и српству, због чега су он и његова породица платили високу цену. Умро је 1944. године, али је после рата проглашен државним непријатељем, осуђен, а његовој породици је конфискована сва имовина. Пред ауторима књиге није био нимало лак задатак јер је усташка НДХ уништила већи део архиве о знаменитим Србима из Дубровника и широм Далмације, а оно што је преостало докрајчили су комунисти после Другог светског рата.

На промоцији у култном месту посленика културе и уметности о књизи су говорили аутори, рецензенти др Јован Јањић и др Војислава Тодоровића, гост из Словеније Никола Милованчев, који је специјално за ову прилику дошао у Београд, а програм је маестрално водио глумац Гојко Балетић, читао делове књиге, рецитовао песму „Бокешка ноћ“ и стихове које су новинари посветили Антуну Фабрису, после његове смрти, још једном великом човеку и Србину из Дубровника. Као шлаг на торту дошле су и руске песме, које је божанским гласом извела уметница Алина из Краснодара. Госте је у име идавача поздравио и Здравко Елез, уредник у „Народној просвети“.

–Срби, па и они који су римокатолици сматрани су реметилачким фактором и то се види и у овој књизи кроз коју аутори прате живот Мате Грацићау, прилике у Дубровнику и друге тамошње угледне Србе међу којима су Руђер Бошковић, Матија Бан, Иво Војводић, Медо Пуцић, Милан Решетар, Мелко Чингрија, Франо Кулишић, Валтазар Богишић, Антун Фабрис, Игњат Јоб, Марко Мурат, Влахо Буковац и многи други – рекао је др Јањић.

У свом излагању он се вратио у време Дубровачке републике, која се, као је приметио, ширила захваљујући повластицама и даровима српских владара и српске властеле.

-Народ је на овом подручју не само Дубровника него и широм Далмације био православни, а српски владари су им градили харамове и манастире, али многе чињенице потврђују да су Срби на том подручју вековима били под притисцима римокатоличке цркву, што је кулминирало 1333. године – рекао је Јањић и закључио да је процес католичења интезивиран у време четвртог крсташког рата 1204. године када је заузет Цариград, а одину дана наког тога Дубровник осваја Венеција.

Др Јањић је подсетио и на време када је српски цар Душан поклонио остврдво Мљет са православним манастиром Пресвете Богородице. И тада Дубровачка република доживљава процват. Аутор књига о патријарху Павлу и једна од најбољих познавалаца српске цркве и прилика укратко је анализирао прилике у Дубровнику, а посебно је апострофирао годину 1806. када су Французи укинули Друбровачку републику, 1815. када су Дубровник и Далмација припојени Аустроугарској царевини и у том статусу остаје све до 1918. године и краја Првог светског рата. Издвојио је и 1939. годину када је створена Хрватска бановина и када су Хрватима отворена врата за стварање хрватске државе.

Иисторичар др Саша Недељковић, чија је мајка родом из Дубровника темом дубровачких Срба бавио се више од две деценије.

–Схватио сам дса се о тим људима врло мало зна. Срби католици нису користили израз Далмација, за њих то је било – Приморје. Од Дубровника су направили центар Срба на приморју. Међу институција посебно је била важна Матица Српска у Дубровнику која је штампала књиге на ћирилици. Ту је било и веома значајно и друштво „Душан Силни“ на које је највише утицао Мато Грацић као један од челника Срба католика. Он је требао да ангажује омладину у заједничкој борби за ослобођење и уједињење – истакао је Недељковић.

То се, како је рекао, није свидело Хрватима који су према СРбима постајали све агресивнији у намери да их потисну.

-На руку им је посебно ишао споразум Цветровић-Мачек, добили су власт коју су искористили за хајку на све Србе и Југословене. Дошло је до масовне сеобе Срба, а и сам Мато Грацић је прешао у Београд. Хајку на Србе католике наставили су после рата и комунисти који су сматрали да су сви непријатељи, који нису хтели да им се приклоне и буду у њиховим редовима. Све то је довело да Срби постану  безначајна мањина – закључио је Недељковић.

Адвокат Предраг Савић рекао је да књига не би могла настати без помоћи данашњег предсједника Српског Вијећа националне мањине у Дубровнику професора др Милорада Вукановића.

– Он је имао контакт са унуком Мата Грацића, иначе угледним дубровачким адвокатом Миљенком Рељићем кога је задњег рата Сплитски војни суд као цивила осудио на 8 година робије. У дубокој старости Рељић рехабилитован и као политички емигрант данас живи у Аустралији – рекао је Савић.

На иницијативу Рељића овај адвокат покренуо је потупак рехабилитације Мата Грацића и пре три године успешно је окончан, а са имена Мате Грацића скинута је љага.

-Током овог потупка утврдили смо да је његова одузета имовина и у Београду и у Дубровнику била енормно велика. Сазнали смо да је осуђен као народни ратни злочинац и то након смрти у Дубровнику, зато што је хотел његов коришћен као командно место четника -рекао је Савић и напоменуо да је тема Срба римокатолика исувише велика и да би се њом тек требало позабавити.

Он је поменуо још један занимљив детаљ о Мати Грацићу -његову љубав према књижевности.

-Волио књижевност и откупљивао је на свим тадашњим аукцијама рукописе и прве штампане књиге. Захваљујући њему сачувана су дела Јунија Џона Палмотића – истакао је Савић уз напомену да управо по њему једна београдска улица носи име.

Овај адвокат оштрог пера открио је и намеру да се о Мати Грацићу сними филм, али како је било немогуће његове потомке довести пред камере, посебно Миљенка Рељића који је одавно закорачио у десету деценију живота.

-Провели смо два дана у Дубровнику са филмском екипом и др Милорадом Вукановићем и многи старији Дубровчани су му прилазили и слали поздраве „госпару Миљенку“.То је најбољи доказ да тај некадашњи дух Дубровника и данас постоји – закључио је Савић.

Тито наредио рушење цркве на Вису

Никола Милованчев, обратио се присутнима на молбу аутора, као човек који се Србима у Дубровнику бави више од четири деценије. Он је говорио о буђењу Срба у 19. века, али је присутне подсетио да су Срби већ у шестом и седмом веку живели на простору од Котора, Бара, Зетског приморја, Травуније, Захумља и Паганије.

-Тај простор, укључујући острва Брач, Хвар, Корчулу, Ластово, Мљет је припадао српском народу и српским државама које су ту постојале – рекао је Милованчев и поменуо градњу православне цркве на острву Вис пре стотињак година.

Црква је срушена 1964. године како би се подигао споменик борцима НОР-а.

-Тада је дошло до полемике у врху КПЈ и потпредседник партије Александар Ранковић је рекао да цркву не треба рушити. По мемоарима хрватског политичара Марка Белинића одлуку о рушењу цркве донио је лично Јосип Броз – рекао је Милованчев.

Захвалност унука