У Бору избила прва еколошка буна у Европи

Пише: Адвокат Предраг Савић 

Док мештани села Кривељ муку муче да дођу до ваздуха, здраве питке воде, да сачувају своје домове, имања и заштите елементарна људска права, а пре свега право на правичну надокнаду за уништену имовину, власти и нови кинески газда Рударско-топионичарског басена Бор не полажу ни пет пара на вапаје беспомоћних људи овог краја. Мало је рећи да је овде на делу и права еколошка катастрофа, да су затровани бунари и Кривељска река, да тешки метали и прашина уништавају растиње и животиње, а судећи по бројним умрлицама у центру Кривеља и људи плаћају данак својим животима.

Муке грађана Кривеља о којима смо писали пре неколико дана, умножавају се цео век и не види им се крај, а мало је знано да су сељаци овог краја још давне 1935. године подигли прву еколошку буну у Европи. Мада им није до приче многи ће вам с поносом причати о подвигу њихових предака, који су се латили куке и мотике због киселих киша које су им уништиле све усеве. Услед прераде бакра на околним флотацијама и посебно топионицама у води и ваздуху нашле су се огромне количине сумпора и других штетних материја и тешких метала. Услед тога почеле су тада да падају киселе кише, које су буквално унишптиле све усеве у влашким селима. Сељаци су се тада организопвали и блокирали топионицу, а епилог те Влашке буне је опраштање пореза сељацима околних села. Ево како је то тада забележено!

Према »Грађи за историјска истраживања о Бору и Мајдампеку – Сумопорни дим од 1935. до 1941. године“ и библиотеци часописа „Бакар“ прве еколошке демонстрације збиле су се по изборима, 6. маја 1935. године. Тада се окупила велика група (неколико стотина сељака) у селу Бор, захтевајући да топионица престане са радом док се спор не реши на њихово задовољство.

Борска полиција је посматрала демонстрације не предузимајући ништа. Сви преговори са сељацима остали су бескорисни. У извештају генералном директору тадашњег фреанцуског Друштва борских рудника, директор борских рудника господин који се потписао презименом Пијала, истиче следеће:
„Част ми је да вас упознам са мучним догађајем који се јуче десио у Бору. Већ од 21. до 26. ИВ сељаци су протестовали што Компанија није одобрила повећање суме за исплату оштете. Демонстранти су углавном из оних села која су ван зоне загађености одређене одлуком Комисије из 1934. године. Они захтевају да и они буду исплаћени као оштећени и да их председник Комисије, госп. Босак, директор за рударство при Министарству рударства, обавести о висини оштете. Он то није пристао, а и нама је забранио да било шта учинимо. Ми смо се надали да ће се ствар стишати, а не да ће се погоршати. Такође нисмо очекивали да ће комесар полиције бити тако немаран и дволичан. Тек када је био обавештен о претњама вођа, он је предузео мере да добије појачање.

Јуче, ујутро, 7. маја око 845 минута, група од 400 људи наоружана батинама и мотикама, међу којима је било и жена, деце и комунистичких елемената из нашег предузећа, долази у комесаријат уз претње и повике да се жали комесару. Пошто их је комесар полиције одбио они се упућују око 9,30 часова у топионицу. За њима су ишли жандарми, око петнаест њих, и комесар полиције.
Ту су напали наше особље и приморали раднике да напусте посао. Око 10 часова су се окупили око станице жичаре за довоз камена из Кривеља и онеспособили је, у 10,30 часова су дошли у термичку централу и флотацију.
Полиција је била немоћна да брани предузеће, комесар је само послао извештај бановини. Отуда су стигла 15 жандарма у помоћ.
Окупљене сељаке у згради борске општине успело је да растури само обећање да ће комесар Министарства рударства доћи у току дана и да ће званично саопштити свима све што их интересује око исплате оштете. Тек после тога су се вратили у своја села али су и тамо демонстрирали против председника општина и њихових заменика, нарочито у Бору, Кривељу и Брестовцу. Вече и ноћ протекли су мирно.
Од високих званичника дата је наредба да се ухапсе демонстранти (око 30 њих). Надамо се да ће се то и остварити. Ја сам наредио да, данас 8. овог месеца, не ради ниједан погон, то сам учинио у договору са властима, да бих избегао компликације и да би се сутра могао мирно наставити посао. Будите уверени у нашу оданост у овој ситуацији, као и то да ћемо вас стално обавештавати о развоју догађаја“.
Остали су историјски записи да су 8.маја 1935. године сељаци из околине Борских рудника: из Бора, Слатине, Оштреља, Кривеља, Брестовца, Бучја, Топле, Николичева, Метовнице, Шарбановца и Злота, сакупљени пред борском општином захтевали од Управе следеће:
1.Тражимо од Управе борског друштва да са нама преговара и да заједно са нама ово питање реши, и то само овако: или да се хемијским путем и техничким средствима дим некако кондензује да постане без отрова и без икаквог дејства на целокупну флору наше околине. Али не пристајемо да се он само на неки начин учини нешто мање отрован; као што нам је обећано да ће још прошле године 1934. урадити да је он безотрован па сте направили неке собе и велики димњак који врло далеко баца дим а са тим прави још већу штету, а вама доноси користи.
2. Хоћемо да нам се обезбеди у довољној количини чиста вода помоћу чесми и артер(иј)ских бунара.
3. Захтевамо да се дим не пуши док се наши предњи захтеви не задовоље.
4. Тражимо да нам се на горње захтеве одговори писмено у недељу 12. ов. мес. пре подне, када ћемо бити сви окупљени на борској пијаци пред општинском зградом.
Резултат слика за борски рудници пре ратаПротести су настављени 12. маја пре подне, у Бору на тргу, где се сакупило се пред општинском зградом око четири хиљаде сељака, а према службеним извештајима Старешине испоставе у Бору и начелника среза зајечарског из 15 околних села. Ситуација у недељу, 12. маја, пре подне била је врло критична, јер је народ који је дошао из 15 села био врло раздражен, а при том се осећало, да се екстремни елементи, подбадачи и коловође у народу имали великог утицаја, јер су успели да организују народ у циљу стварања нереда а није било ниједног без тојаге, а да ли су имали скривеног оружја, то се није могло проверити.
Из извештаја начелника среза зајечарског и старешине Среске испоставе у Бору од 13. маја види се, да су начелник среза зајечарског и старешина Испоставе о свим покретима извештавали Краљевску банску управу Моравске бановине.
Сакупљени сељаци предали су резолуцију следеће садржине:
„Сељаци из околине Бора из села Слатине, Брестовца, Бора, Кривеља, Оштреља, Д.Б.Реке, Рготине, Николичева и Метовнице, Шарбановца, Злота … на данашњем спонтаном скупу од … хиљада људи и жена самохраних и инокосних умољавамо Краљевску владу да у кругу своје власти учини интервенцију на предузеће Управу Француског друштва Борских рудника да исто нашим захтевима удовољи. Наши захтеви су следећи:
А/ Тражимо да Друштво у најкраћем року преуреди постројење свога предузећа тако да дим никакве штете нама више не наноси, да се тај дим потпуно изолира да га нестане, најдужи рок за ову измену постројења остављамо друштву три године после ког времена нећемо више трпети да видимо дим на фабрачким оџацима. Рок од три године остављамо због тога јер ако би се и дуже овако радило као до данас, наша би се имања изгубила у неповрат до века, јер би се дужим низом година наша имања претворила у праве отровне пустаре, а тада би узмимо претпоставку ако руда нестане или ма на који други начин рудник престане да ради шта бисмо ми онда могли радити када останемо на потпуно пустом и отровном земљишту које се неће моћи ни после педесет до сто година повратити на степен који тражи услове за обраду пољопривредних култура, тада би становништво овог краја морало потпуно овај крај напустити и немајући друга средства за живот доведено би било у безизлазан положај.
Резултат слика за борски рудници пре ратаБ/ Тражимо да нам Друштво накнади сву до сада причињену штету као и штету коју ће нам наносити и за наредне три године до потпуног изолирања дима, а да нам одмах после три године, Друштво стави бесплатно на располагање довољно хемијских средстава – вештачка ђубрива ради довођења наших имања у првобитно културно стање ради култивисања пољске културе. Оштету тражимо почев од 1930. године до престанка дима да нам се досадања оштета у потпуности исплати, а за наредне године да нам се за сваку годину исплата врши унапред.
В/ Тражимо да Друштво свагда и у свако време обавезно прима наше раднике, првенствено из оштећених села, па у недостатку ових да прима из даље околине, те да би се овим унеколико ублажила беда која нам је учињена и која нам се убудуће чини.
Г/ Тражимо да Друштво и даље толерира грађане околних села при превозу на железници Друштва до државних и обратно осим ако би се на железници Друштва увела државна контрола и држава у своје руке буде примила експлоатацију истих железница.
Д/ О испуњењу наших услова хоћемо да нам Друштво изда писмену обавезу како после овога не би настао случај да се дата обећања и обавезе не испуне.
Ову резолуцију ставити на располагање Краљевској влади као и надлежној Управној власти и Управи предузећа Борских рудника.
На напред цитирану Резолуцију Дирекција Борских рудника даје следећи одговор:
„Дирекција Борских рудника тим поводом дала је само кратку изјаву:
Постављање инсталација биће готово у најкраћем могућем времену после одобрења скупштине акционара“.

На фотографијама: Кривељ данас (еколошка катастрофа) и борски рудници и Бор пре Великог рата.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *