На Илиндан, 2. августа 2020. године у Венадо Туерту уснуо је у Господу Митар Гвозденовић, велики трудбеник на пољу очувања српске православне вјере и Цркве Христове, међу црногорским досељеницима у Јужну Америку.
Митар Гвозденовић (10. октобар 1921 – 2. август 2020) рођен је у Глухом Долу (црмничка Нахија, Црна Гора) од угледних родитеља, оца Мила и мајке Иване, рођене Поповић. Из економских разлога, 1930. породица је емигрирала у Аргентину која је почетком 20. вијека била „обећана земља“ у процесу индустријализације.
Настанивши се у провинцији Санта Фе, у близини града Венадо Туерто, Гвозденовићи одмах отпочињу са окупљањем наших исељеника, претежно из Црне Горе и Боке, и настоје да очувају традиционалне вриједности и обичаје, што није било нимало лако будући да су живјели далеко једни од других и није било никаквог институционалног старања о нашим исељеницима. То је нарочито уродило плодом оснивањем југословенског центра, чији је дугогодишњи предсједник био управо ђед Митар.
Уз подршку и братску љубав свештенства Антиохијског патријархата, а нарочито протоптезвитера Мишел Саве из града Росарија, идући од куће до куће и од врата до врата и просећи по који пезос за градњу цркве, Митар почиње мукотрпно прикупљање донација. Добивши плац и одобрење од Општине, 1978. године положен је камен темељац за Цркву Светог Архангела Михаила која постаје центар окупљања српског народа у Аргентини.
Градња и одржавање Храма је изискивала заиста надљудске напоре да од потпуно осиромашеног, изгладњелог, отуђеног народа, препуштеног самима себи, никне богомоља у част Архистратига небесних сила. Ђед Митар се до последњег свог даха старао о украшавању Храма Архангела и унапређењу црквеног живота. Будући старац који је зашао у деведесете и даље се бринуо о Храму. Од Митрополита Амфилохија је тражио звоно за цркву. Када му је Митрополит Амфилохије и донио звоно из Русије његовој срећи није било краја. Нека звук тог звона и даље радује његову душу.
Жртвена љубав и труд ђеда Митра и његове породице ће остати упамћена и записана златним словима у Књизи живота.
Представио се у Господу на Илиндан, а сјутрадан је након опијела које је служио надлежни парох отац Миленко Ралевић прочитан телеграм саучешћа Митрополита Амфилохија и Владике Кирила и пренесене су молитве свештенства и монаштва, који овога пута нијесу били у могућности да присуствују опијелу због пандемије.
Најстаријем Црногорцу, Србину, Аргентинцу, ђеду и брату у Христу, неуморном градитељу светиње и поносу рода нашега нека је слава и вјечан спомен, и нека Васкрсли Христос прихвати душу његову у Своје наручје молитвама Св. Архангела Михаила, Светог пророка Илије и свих светих!
Свештеник Миленко Ралевић
Related
