Уништена српска светиња старија од Нотр Дама
Саборна црква Богородица Љевишка у Призрену, страрија је 38 година од париске катедрале Нотр Дам, један од најлепших и највреднијих споменика српске средњовековне уметности и културе, запаљена током мартовског погрома на Косову и Метохији, ни после 15 година није обновљена, иако је под заштитом Унеска.
Некада главна црква у Призрену, с највећим живописом међу српским црквама и манастирима, Богородица Љевишка је у погрому 2004. године тешко оштећена, заједно с још 35 православних цркава и храмова, а ватрена стихија у призренском храму прогутала је олтар, живопис, међу којима су најстарије фреске из треће деценије 13. века, псалтире…
Њена унутрашњост и фреске од непроцењиве уметничке вредности и лепоте данас су само делимично очишћене од гарежи. Међу очишћеним фрескама су „Исус Призренац“, која представља заштитника тог града на Бистрици, као и „Богородица Љевишка“, по којој је храм добио име, а која је јединствена по томе што приказује Исуса Хранитеља у крилу Богородице, који из кошарице захвата жито и дели га народу.Санацију и парцијално чишћење живописа, који је био у потпуности црн пошто је храм запаљен, радио је Републички завод за заштиту споменика културе. Како је за Танјуг рекла директорка те институције Мирјана Андрић, у првој фази са стручњацима Завода радиле су и италијанске колеге, а новац за обнову обезбеђен је преко Унеска. Андрићева је додала да се за наставак радова на обнови очекују нова средства како би се обавило комплетно чишћење живописа.
Богородицу Љевишку темељно је обновио краљ Милутин уз помоћ призренских епископа Дамјана и Саве између 1306. и 1309. године. Тада је архитекта, протомајстор Никола, подигао храм са пет купола којем је додата припрата са спратом, а над њим и звоник који стреми високо изнад кућа Призрена и наглашава духовни центар у граду.
Након пада Србије под Турке, Богородица Љевишка је једно време била и даље хришћанска богомоља, о чему сведочи запис непознатог ученог муслимана који је на арапском језику урезао стих: „Зеница ока мога теби је гнездо“. Пре 1756. године претворена је у џамију и добила назив Џума-џамија, а за време турске власти фреске су изубијане чекићем, покривене слојем малтера и прекречене.
Богослужења у Богородичином храму у Призрену, последњих неколико година, откад је обновљена и Богословија у том граду, служе се за празнике посвећене мајци Исуса Христа, а све остале дане њена врата су затворена, а зидови заштићени жицом.
Извор: Тањуг
Фотографије: Филип Краичанић
