Историја пуна злочина Албанаца над Србима

Током Првог српског устанка до вожда Карађорђа су дошле информације да Албанци пале српска села на Косову. Током 1830-их Јашар-паша, чија је џамија данас у Приштини, се хвалио како је уништио око 80 српских села те је забранио Србима улазак у Грачаницу. То је 1841. довело до тога да косовски Срби почну у планирање устанка како би се одбранили од арбанашког зулума.

Године1844. избија албанска побуна против Османлија но дебљи крај извлаче Срби. Албанци хватају српске дечаке те их везују за дрвеће, а онда живе пеку на ватри. Дечански игуман Серафим скупља податке о многим злочинима над Србима у књигу „Плач Старе Србије“. Ту се описује бројна албанска злодела, од пљачкања до оних најнечовјечијих дела као што су убиства мале деце. Руски конзули на Косову и у Македонији током 1860-их праве велике листе албанских злочина над Србима.

Међутим, најтежи период за Србе настаје 1878. када се оснива Призренска лига, чији је циљ била Велика Албанија, и која стоји  иа бројних напада на Србе и масакре. Присиљавају Србе да потпишу подршку Призренској лиги и подршку Великој Албанији.

Од 1875. до 1878. у Србију долази око 200 000 српских избјеглица. Албанци који су се током српско-турских ратова у том периоду борили за Османлије напуштају Србију, али се брзо враћају у склопу пљачкашких чета које чину велику штету у пограничним областима Србије.

Србија, под међународним притиском, пружа Албанцима руку помирења и позива их да се врате, али они одбијају. У задњој деценији 19. века успоставља се српски конзулат у Приштини, али конзула Маринковић убијају шиптарске банде.

Срби на Косову улазе у пакао. Албанци их кољу, силују жене и девојке, присиљавају да раде недељом и за вријеме великих празника, пљачкају српске цркве и манастире и чине разна друга звјерства. 1500 српских породица је напустила КиМ у периоду од 1878.до 1883. 1897. док бесни грчко-османски рат, албанско насиље на Косову се појачава.

Српски конзул Симић је скупио документацију: „Преписка о арбанашким насиљима у Старој Србији 1898-1899“. Раширена су била силовања, паљење, клања. Српски премијер Ђорђевић је могао само да потврди да је од 1890. до 1899. у Србију дошло 60 000 избјеглица. Србија је сву документацију о албанским злочинима предала и Хашкој конференцији 1899, али је Аустроугарска спријечила да ово питање буде размотрено.

Године 1901. забележен је велики прогон Срба у Ибарском Колашину након којег се отвара руски конзулат у Митровици но конзула Шчербину 1903. убијају Албанци. Креће нови талас насиља. Албанци поново пале српске куће, кољу и силују. Неки од најгорих злочина су почињени током ових напада.

Тако имамо изворе који говоре о томе како је група Албанаца силовала 7-годишњу дјевојчицу. Због насиља КиМ напушта 150 000 Срба, а 300 000 одлази са целог подручја Старе Србије. Србија је покушала да спречи насиље и склапањем договора са албанским главешинама, али без успеха.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.