Торњеве Нотр Дама замениће минарети
Пише: Горн Шарић
Кад се заврши обнова катедрале Нотр Дам, Европа ће бити… исламска!
Фабризио је пословни човек у педесетим годинама. Живи у Риму, има жену и ћерку, средњошколку. Од недавно пије женске хормоне и расту му груди. Већ је договорио операцију промене пола у Београду јер је тамо јефтиније него у Италији. Иде редовно код психијатра који му „помаже да прихвати нову животну улогу“.
15.07.1099. крсташка војска ушла је у Јерусалим. У само два дана крсташи су побили више од 40 000 муслимана, Јевереја, али и локалних хришћана. Један католички свештеник пише да је крви било до коњских узда. Када су 461 годину раније, 638. муслимани заузели Јерусалим, нису дирали ни Јевреје, ни хришћане.
Непосредно након првог крсташког рата (1096.-1099.) настаје у тајности најинтригантнији витешки ред свих времена – „Ред сиромашних витезова Христа и Саломонова храма“ или једноставније Темплари. 1118. Уго де Пајенс је са осам витезова (на почетку 6, касније су се још двојица прикључила) почео искапања на месту негдашњег Саломоновог храма. Девет година никог нису примали у своје редове, а онда се враћају у Европу и за кратко време постају највећа корпорација, највећа поморска сила и највећа банка, са највећом стајаћом интеренационалном војском, ММФ и НАТО – пакт оног времена. Масовна хапшења Темплара почела су у петак, 13.10. 1307, а пет година касније папа је распутио ред.
Баш у време успона Темплара започиње градња монументалних готичких катедрала, од којих је најпознатија ова Нотр Дам у Паризу. У стотињак година саграђено их је преко 100. Свака за себе је јединствено ремек дело и чудо над чудима, свака у себи обједињује огромна арихитектонска, математичка и астрономска знања, обртничке вештине, уметничка умећа и врхунску духовну и филозофску мисао. Како у мраку средњег века, док се Европа хиљаду година није купала настају готичке катедрале које немају никаквог узора у времену које им је претходила, немају развојни пут, нити би их данас могли саградити оним средствима којима су располагали средњовјековни људи?
Да ли су Темплари са собом донели нека тајна знања која су пронашли на Истоку? Или су они били ред за јавност, а у тајности је постојао ред иза реда, тзв. „Сионски приорат“ за који Ватикан тврди да је измишљен, а католички експерти у својим књигама покушавају доказати да није постојало тајно друштво које је чувало изворно хришћанство и преносило га чак и у мраку средњег века? Је ли само пука случајност што су у месец дана изгореле чак две катедрале у Паризу, Нотр Дам и пре ње црква светог Сулпиција Побожног, а обе се налазе на тзв. „Ружиним линијама“ о којима је писао покојни Михаел Баигант? Можда то никад нећемо сазнати, али оно што је сигурно је да су готичке катедрале осмишљене као место сусрета човека са собом и својим Богом.
И са чим се у Нотр Даму, кад је погледао у себе, сусрео модерни западни Европљанин, овај што ће за који дан у Београду остати без полног органа? Шта види западна Европа кад погледа саму себе?
Види друштво у којем се жена са два презимена и три малтезера сматра напредном, а мајка са троје деце примитивном. У којем су цркве празне и служе као туристичке атракције, а пуне су јавне куће. Друштво у којем су ријалити заменили образовни садржај, највеће медијске куће су творнице за производњу лажних вести, а свака алтернативна информација проглашава се „руском пропагандом“. Друштво где нико не сме објавити вести о хиљадама злочина и силовања које врше исламски мигранти, који ни након што генерацијама живе у Паризу или Марсеју не желе променити свој начин живота, него постају још отворенији за радикалне исламистичке идеологије. Друштво које има своје комесаре и инквизиције, у којем се негдашња комунистичка морално-политичка подобност назива „политичка корекност“, а вербални деликт „говором мржње“. Друштво у којем пропада све, природа и питка вода, а расту само зло, насиље и настраности сваке врсте.
Лицемерно је кукање запада за хршћанском катедралом, кад је тај исти запад одвано убио бога у хршћанском Богу. Кад је тај исти запад увезао у Сирију (земљу у којој је настало хршћанство, јер се апостол Павле обратио управо на путу за Дамаск) терористе тзв. исламске државе који су разваљивали Палмиру. Када су савезници против Руса тог истог запада, Талибани, 1998. у долини Бамиyан у Афганистану на висини од 2500 метара срушили Будине статуе старе 2 000 година. Кад је тај исти запад 2004. на Косову немо посматрао уништавање 35 православних сакралних објеката, од којих 19 споменика културе прве категорије.
Западна Европа треба катедралу коју ће осликати призорима са геј параде, ликовима особа са „флуидним родним идентитетом“ и мушкараца који у средњим двадесетим годинама пате од импотенције јер су овисни о порнографији, са фрескама политичарима и бизнисмена који троше скуп кокаин, па су рибе и јегуље у лондонској Темзи дрогиране од њиховог урина… Они који су градили Нотр Дам катедралу сад се окрећу у гробу, њихову поруку Европљани нису чули, али зато ће добро чути позив мујезина на молитву, кад уместо торњева, европске катедрале буду имале минарете.
(Аутор је хрватски теолог и историчар из Ријеке – текст преузет са Фејсбука)