Село Кривељ осуђено на умирање!

Многе куће су се урушиле од минирања  у руднику

Пише: Адвокат Предраг Савић

Кривељ је место осуђено на пропаст! Због експолоатације рудног богаства копови три рудника многим људима у овом селу стигли су у дворишта, јаловина им је затпала њиве, у провалије упадају целе зграде, од даноноћних минирања пуцају зидови кућа, друмове намењене путничком саобраћају окупирају тешки  камиони и још тежа индустријка механизација. Све то прати и неправда над неправдана када је у питању правна заштита имовине и интереса преосталих становника. Ту је и еколошка катастрофа, затровани су бунари и Криваљска река, тешки метали и прашина уништавају растиње и животиње, а ако је судити по бројним умрлицама у центру Кривеља ни људи се не пише добро.

Муке  грађана Кривеља се већ цео век умножавају и не види им се крај. Почеле су када су Французи били  власници борских рудника и када су 1935. године сељаци из  овог  краја организовали  прву еколошку буну у Европи. Проблеми су се наставили и у време када је држава Србија била већински власник и данас када су стигли нови кинески власници.

Потпсиник ових редова је пружао правну помоћ у поступцима експропријације не само у случају пресељења насеља Вреоци код Лазааревца, већ и у еспропријацима у Пољској, Црној Гори , Републици Српској, Федерицаји БИХ и нигде није видео такав правни галиматијас и толико разнородних тешко решивих проблема као у Кривељу. Овде као да су се утркивали да несретним  грађанима   што више штете кроз незаконита заузећа и оштећења имовине, а многи морају да ћуте јер им деца или сами они раде у руднику. Легалне, нормалне експропријације су све ређе јер, је  просторни план из 1974. године по коме се утврђује општи интерс за експроријацију  одавно исцрпљен.

Откривке  и јаловина су одавно „затрпали и прегазили“ планиране површине. Копови и јаловина сад атакују на пространства који нису обухваћена просторним планом. Одгворни из рударског комбината неког милом неког силом приморају да потпишу уговор о купопродаји земље и имања. Такви уговори о откупу непокретности користе се уместо решења о експропријацији. Цена се  одређију углавном на основу налаза Градског завода за вештачење из Београда и процене Пореске управе. Завод за вештачење је фирма која у поступцима експоријације  широм Србије ојадила многе грађане. То је фирма у којој нема ни „о“ од објективности. То је органиазција која отворено ради за велике компаније и системе попут ЕПС-а и која од приватне имовине грађана прави Алајбегову сламу.

У каријери сам имао у рукама више хиљада вештачења Градског завода и реална су само била она у оним случајевима када су вештаке, грађани подмитили да буду професионални и непристрасни! То сам рекао јавно на десет конференција за штампу.

Драгослав Владић, нам неколикло километара од Кривеља показује своје породично имање. Некада је то био  понос породице Владић, са више стотина квадрата грађевина, које осим у Кривељу, вреде више стотина хиљада евра. Он  је“продао“ РТБ за 110.000 хиљада евра. Морао је, каже… Остале су му њиве и шуме. У њиховој близини је више стотнина хиљада тона јаловине. Шуме и засади воћа се суше. Биљне културе се претварају у прах. Занислите само да неко ту убере и поједе јабуку пуну тешких метала, отрова и прашине! Сад му преостаје да моли да му откупе остатак имања или да тужи! И тужиће за накнаду штете. Срећник је, каже, што има да плати судске  таксе и вештаке, други су приморани да ћуте јер једва састављају крај с крајем. Због високих судских такси, адвокатских хонрара и накнада за вештаке, њима је ускраћено основно људско право на приступ суду.

Други  мештанин нам објашњава да је његова кућа у близини главне флотације, на којој се обаља 80 одсто произвоодње у борском басену. Ту је и рудник Церово `1993. године затворен па опет реактивиран .. Каже могао би тужи због напукле куће, загашеног бунара, уништених  засада…

ЧИТУЉА СВЕ ВИШЕ: Тужна слика из центра Кривеља опомиње

Могао би али нема пара и не верује да може да добије РТБ јер, је то овде и Бог и батина. Градске власти су каже, зависне од РТБ. Судови спори и сумњиви по питању независности и  непристасности. Пријављују штете инспекцијама рударским и другима или једноставно ћуте и гутају све што стиже из околна три рудника, а припрема се и отварање четвртог на Чукару Пеку.

Тамо где сељаци неће да продају земљу, ступају на сцену катастари који простим потезом пера одузимају земљу приватним власницима и уписује без иједног правног основа на новог корисника –  РТБ.  Мука је таква незаконита, готово криминална, решења докоазивати. Из  фамилије Станковић нам дају једно такво решење из листа непокретности број 1763 КО Кривељ!

У МЗ Кривељ све  што смо  чули и видели потврђују. Потредесник Драгослав Николић вели да је опште позната чињеница да се целокупно борско рударство одвија на катастраској општини Кривељ. Ту су површински коповуи: рудници бакра „Велики Кривељ“ и „Церово“, каменолом кречњачке сировине „Кривељски камен“ и подземни копови – правац садашњих и перспективних експлоатационих поља пружања борске „Јаме“ са рудним телима „Брезоник“ и „Борска река“. Требало би да се све то ради у скалду са планским документима, одредбама Законока о рударству и другим позитивним законским прописима о очувању вредности простора и еколошкој заштити животне околине. Требало би!

Деценијама се, каже Николић,  рудаски захвати енормно шире. Надирање рудника  изазвано активним развојем рударства само је делимично било покривено са просторним плановима, који су претходили било ком таквом захвату, уз претходне детаљне идентификације просторних и еколошких хазарда, поступака и мера за њихово држање под контролом у оквирима законске регулативе, обавезности и ефикасне контроле.

На почетку сарадња мешта на у овом конфликту интереса између привредног субјекта који продукује штету и локалне заједнице, односно власника угроженог животног простора и имовине била је веома солидна.

ЧЕЛНИЦИ МЗ КРИВЕЉ: Снежана Живковић и Драгослав Николић

У МЗ  Кривељ, наваде да је господин  Благоје Спасковски је учесник свих фаза доношења ПППН почев од 08. августа 1990. године па надаље, али и одлучујући субјект који је укинуо 1995. године наведено трипаритетно тело праћења спровођења тог документа, повукавши из тог тела представника РБН-а. Иза тога је почела дисфункција ПППН и обесмишљавање многих његових детаља, а касније им је даван дневно-политички колорит. У функцији првог човака РТБ Бор Групе, после 2008. године био је главни актер даљег девалвирања „малог устава“. Паралелно се у контексту нечињења може истраживати и дугогодишња улога директора развоја РТБ-а, Димче Јенића.

-Дефинитивно је  доведен под знак питања Споразум 2011. када је практично укинута транспарентност присуства заинтересоване локалне јавности, која се темељно подразумевана у свим новим законима о просторном планирању и еколошкој заштити околине. Иначе, поменути Споразум је потписао и тадашњи директор РББ-а, Небојша Радошевић, данас пензионер, па он може да сведочи наведене чињенице –  каже Драгосла Николић. – Међутим, из те подцелине (РББ БОР) не може да се елиминише исто дело које се приписује Спасковском за менаџмент тог предузећа. Дакле, Видоје Адамовић, Небојша Виденовић, Саша Перишић, Небојша Бућан, поготову прва тројица имају исту тежину дела за неучињено, небригу и лоше учињено из домена свога рада, док је четврти члан менаџмента практично на функцији која је очито била спутана у извршавању њему свакако познатих заосталих и нових обавеза.

Резултат слика за село кривељ код бора
Људи су принуђени да живе и у оваквим кућама

Председница МЗ заједнице Кривељ др Снежана Живковић, истиче да је на простору КО Кривељ (10 000 хектара) рударске активности данас често се одвијају противно закону. Усаглашавање санитарних и мониторинг зона 2001. године, 2011. године и надаље, како промене настају на терену, а како је прописано и о чему постоје и графички исцртане карте у важећем ПППН (карте 1а, 2а, 3а), није испоштовано. На терену од 2010. године доминира безакоње, тако да ни карта која је емитована 2014. година не задовољава наведено начело усаглашавања. Елем, политике има, а одговорности и поштовања документације и правила нема! То су прекршаји који не могу да се олако отпишу јер су веома штетни за домаћу локалну заједницу. Заједницу чија је економска, егзистенцијална и етничка угроженост и дискриминација евидентна!

Сродна слика
ПРОФИТ ПРЕЧИ ОД ЖИВОТА ЉУДИ: Површински коп РТБ Бор

-Данас је брига о власницима непокретности који су изложени енормним штетама спорадична и неодговорна, лицемерна и нечасна, без етике и морала, па зато мора да гласно саопштимо свима у овој земљи да смо угрожени еколошки, просторно, економски, егзистенцијално и економски – поручује инжињер Драгомир Драгић, једна од најактивнијих у борби за спас народау Кривељу. – Тако мора да тражимо и даље одговоре од министра Антића, државе Србије и кинеског власника РТБ-а да би се истргли из чврстог загрљаја наметања решења славодобитних, неморалних и неетичких појединаца који олако отимају туђе а не дају своје. Тапије су наше, не заборавимо то и код олако пристајања на пресељење без одговора – где како и под којим условима, у којим роковима и да ли све то озбиљно и трајно гарантује Србија или се у то укључује и ЕУ?!

Резултат слика за село кривељ код бора
БУНАРИ И РЕКЕ СУ ЗАТРОВАНИ: Бела вода у кривељском потоку

У  МЗ размишљају о могућностима избављења из пакла у којем се налазе и о начину правне борбе, подношењу кривичних пријава, тужби за дискриминацију. У томе ће им како је приликом посете Кривељу обећао Звездан Калмар,  један од  челних људи ЦЕКОРА из Суботице, помоћи и  невладин сектор из земље и  света. Др Живковић каже да их на борбу обавезује и њихов дуг према  према прецима који су 1935. године радикализовали своју грађанску непослушност према тадашњем Француском Друштву борских  рудника јер нису уважавана њихова власничка и егзистенцијална права.

Пре 20-так дана мештани Кривеља окупили су се да упуте још један вапај да им се поогне, да добију правичну надокнаду за своје непокретности по листи приоритета, да им кинеска компанија ЗиЈин да на увид документација коју је овој компанији предао РТБ Бор. Грађани Кривеља траже од републичкој јавног тужиоца да покрене кривични поступак против менаџмента РТБ Ботр (Благоје Спасовски, Димче Јенић, Небојша Виденовић, Видоје Адамовић и Небојша Бућан). Од Кинеза се тражи и извештај о стању животне средине и обавештавање јавности. Још неколикои захтева тиче се просторног плана, цене земљишта, стечених права, а одговоре на сва ова питања и захтеве очекују до 6. маја ове године.

 

 

One thought on “Село Кривељ осуђено на умирање!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.