Tesla i čudo iz Leskovca
Piše: Sreten Petrović
Dok ćekamo da novi programi očiste đubre koje je operativni sistem ostavio u Miletovom kompjuteru, sedimo zavaljeni u fotelje, pijuckamo kafu i pričamo, a o člemu nas dvojica možemo, do o Tesli i Turovićevoj igli. Tesla je poznata i prebogata tema, a danas smo „razmatrali“ njegovu analizu značaja gvožđa za ljude.i njegovo malo poznato predviđanje da će ovaj metal imatiti veliku, možda presudnu ulogu u budućem razvoju čovečanstva. A Turvoćeva igla, osim što je od gvožđa, nije imala nikakve druge dodirne tačke sa Teslinom vizijom o „gvozdenoj budućnosti čoveka“ – tako nam se činilo u početku razgovora.
Turvoićeva igla je čudan, dugačak i kao igla tanak predmet nazvan tako prema arheologu amateru Šćepanu Turoviću koji ju je 1999. godine otkopao na arheološkom nalazištu Hisar u Leskovcu. Igla je bila arheološko čudo, jer na njenih 64,5 centimetara dužine nije pronađen ni jedan trag rđe, a ležala je u sloju zemlje nastalom krajem 14. veka pre Hrista.
Mom sagovorniku Miletu, profesoru Miloradu Stojiću, doktoru arheoloških nauka, čiji kompjuter čistimo, palo je u deo da – prouči taj najmanje 34 veka star gvozdeni, a čudno, savitljivi predmet srebrnaste boje kakvu ovaj metal nema u prirodi – i da ga objasni i smesti u pravo istorijsko doba.
Kako da objasni da predmet nije zarđao? I zatražio je pomoć.
Profesor je poslao iglu na hemijsku analizu u laboratoriju Instituta Vinča. Analizirali i kažu: Predmet čistije gvožđe od svog gvožđa nama dosad poznatog.
Čudo. Profesor onda pošalje iglu na analizu u čeličanu Sartid u Smderevu. U Izveštaju kažu igla je najčistije gvožđe koje su dosad videli.
Opet čudo. Šta će, kud će? Profesor se odluči na dodatne provere. Iz Amerike je zatražio etalon (uzorak) čistog gvožđa jer ova zemlja ima najrazvijeniju metalurgiju na svetu. Ispostavilo se da je Turovićeva igla, čudo iz Leskvca čistija od najčistijeg američkog gvožđa. Prema sveopšte usvojenim naučnim postulatima o postepenom razvoju čovekove civilizacije, apsolutno jenemoguće da Turovićeva igla, stara 34 veka, bude čistije gvožđe, od onog proizvedenog u Americi, zemlji sa najrazvijenijom metalutgijom na svetu.
Šta više, prema istoriji nauke gvozdeni predmet nalik na veliku iglu potiče iz perioda u kojem su se ljudi na Zemlji služili samo bronzanim oruđem. Još nisu znali kako da obrađuju gvožđe, a još manje kako da proizvedu gotovo čisto gvožđe koje ne rđa.
Po usvojenim pravilima, jeste nemoguće, ali igla tvrdoglavo postoji.
Profesor zamoli Institut fizike u Beogradu da svojim instrumenti-ma i metodama izradi preciznu hemijsku sliku igle i dobije je:
Procenat Primesa Sadržaj [%] Greška
Ti 22 -…….titanijum …0,094 ………0,005
V 23 -…… vanadijum 0,023 ……….0,003
Cr 24 -……. hrom.. 0,023……… 0,003
Mn 25 -….. mangan…. 0,365……. 0,015
Fe 26 -…….. gvožđe 98,806 0,051
Co 27 – kobalt …..0,316 …….0,04
Cu 29 – bakar …..0,218 …….. 0,012
Zn 30 – cink ………. 0,047 ………0,005
Zr 40 – cirkonijum ……..0,005 ………0,001
Nb 41 – niobijum 0,002…….. 0,001
Mo 42 – molibden……..0,004 0,001
Bi 83 – bizmut …0,005 ……. 0,001
Onda se ja lupim po čelu. Otvorim svoj laptop i u elektronskoj dokumentaciji pronađem podatak koji je još veće čudo od svih gore nabrojanih.
U “Prepisci sa rođacima” (izdanje Muzeja Nikola Tesla, BGD, 1993) postoji kratko Teslino pismo/telegram od 03.10.1928. godine sestriću Nikoli Trbojeviću u kome on govori o nerđajućem gvožđu istovetnih osobina, kao Turovićeva Igla.
Tesla je umro 1943. A igla je nađena 1999. godine. Otkuda Tesli Takva informacija ? On piše ::
„Mislim da se nisam jasno izrazio u pogledu onih novih procesa od ’neocjenjive’ vrednosti. Ti nemaju nikakvog saveza sa prenosom sile bez žice. Nego se tiču svakojakih materijala, osobito metala. Na primer – željezo tako dobiveno biti će mnogo rastežljivije, izgledaće kao srebro i biti trajno nerđajuće, a neće više koštati. – Ali to je ništa. VI ćete viđeti još većijeh čudesa. Nemojte govoriti o ovome.“
Uređaje i metode za proizvodnju trajno nerđajućeg gvožđa, Tesla nije patentirao, niti ih je igde opisao. U vreme kad je napisao telegram Trbojeviču Tesla je već imao pune 72 godine, već je bio prestao da prijavljuje nove patente, nije imao sredstva za život, a pismo sestriću sadržalo je i molbu za finansijsku pomoć. Priča o proizvodnji nerđajućeg gvožđa očigledno je bila samo potpora ili bolje reći, neka vrsta garancije potrebne da bi dobio novu pošiljku novca neophodnu za goli opstanak.
I šta sad? Ništa. Problem čeka neku novu pametniju generaciju.
Naslovna fotografija: Rentgenski snimak igle koja nije zarđala 34 veka.