Темишвар духовни центар Срба у Румунији

Епархија темишварска Српске православне цркве је основна верска установа Срба у Румунији са седиштем у Темишвару, где налази и саборна црква епархије. Архијереј администратор је епископ Лукијан (Пантелић), а архијерејски заменик је протојереј-ставрофор Маринко Марков.

Највећи део Срба у Румунији данас живи у шездесетак места на западу и југозападу Румуније, почев од места Торња и градова Надлак и Арад на Моришу, до општине Свиница на Дунаву (жупаније Арад, Тимиш, Караш-Северин и Мехединц). Број Срба јесте у сталном опадању, он је за непуних осам деценија дословно преполовљен: према статистичким подацима Темишварске епархије у Румунији године 1924. било је 44.078, према државном попису из 2002. године – свега 22.561, а према попису из 2011, у Румунији живи нешто више од 18 хиљада Срба, што представља мање од 0,1% укупног становништва државе.

Православна вероисповест јесте један од карактеристичних елемената који дефинишу Србе на територији данашње Румуније. Као најстарија српска институција, Српска православна црква је одувек била уз народ, а народ уз своју цркву.

Писани извори о Темишварској епархији потичу из XVI века, када је била саставни део српске Пећке патријаршије. После склапања пожаревачког мира (1718.), припала је Београдској митрополији, чија је територија проширена на део Угарске (Банат, Олтенија).

Вреди напоменути да је на састанку са карловачким митрополитом Софронијем (Подгоричанином) у селу Немету (жуп. Тимиш) 1710. године, патријарх Калиник I, тада на Пећком престолу, признао аутономију нове српске митрополије, основане на тлу Хабсбуршке царевине.

У доба аустријске власти у северној Србији, поводом уједињавања Српске православне цркве са територије Аустрије, настало је спајање Београдске митрополије са Карловачком, те је Темишварска епархија 1731. године постала део Карловачке митрополије.

Након јерархијске поделе (иступање Румуна из Карловачке митрополије) после 1864. године, Темишварска епархија остала је као српска у Карловачкој митрополији, све до 1920. године, када је, реорганизацијом, ушла у састав Српске патријаршије. Румунска држава је званично признала Православну српску епархију темишварску 2009. године.

Темишварска епархија Српске православне цркве обухвата на данашњој територији Румуније 56 парохија и 5 манастира, од посебног значаја за историју овдашњег српског живља. У неким од парохија нема уопште Срба, па су и тамошњи храмови празни. Манастири Базјаш и Златица основани су, по предању, од самог Светог Саве, првог српског архиепископа, док су средњовековни манастири Св.Ђурађ (жуп. Тимиш) и Бездин (жуп. Арад) од капиталног значаја пре свега за историју Карловачке митрополије, јер је из редова њиховог монаштва биран знатан број српских првојерараха – епископа и патријараха.

У Темишвару, који је од најстаријег доба био седиште православних српских епископа, налазе се три православне српске цркве. Најглавнија, Српска саборна црква, представља архитектонски и уметнички бисер Темишвара. Смештена је на историјском тргу града (Тргу Уједињења), уз импозантне зграде Владичанског двора Православне српске епархије, односно Православне српске црквене општине у Темишвару (Граду).

Српска саборна црква у Темишвару (Catedrala Ortodoxă Sârbă din Timișoara) је најважније црквено здање српске заједнице у Румунији. То је и престона црква Темишварске епархије.

Црква се налази у самом „срцу“ Темишвара. Са околним епархијским здањима она чини читав градски блок дуж западне стране Трга уједињења, најстаријег трга у граду.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.