Чувари блага Чарнојевића

26. децембар 2020. Zdravko Elez 1474 Views 0 Comments

Епархија будимска СПЦ покрива српску заједницу у Мађарској, као и Србе у расејању у Словачкој и Чешкој, а надлежни архијереј је епископ Лукијан (Пантелић). Седиште ове епархије и саборни храм, познат под називом Београдска катедрала, налазе се у Сентандреји.

Причу и о овој епархији дајемо у оквиру пројекта „Српски манастири и друге светиње у земљама региона“, који реализујемо уз суфинасирање Управе за сарадњу с дијспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије.

И поред тога што на територији данашње Мађарске живи само око 10.000 Срба многи храмови се обнављају, обнавља се заоставштина и благо Чарнојевића, али то ће потрајати. Постоји добра воља Србије и покрајине Војводине, али и мађарских власти да се започето заврши.

-Дуготрајно беше и прпадање па нећи ни обнова тако брзо да се заврши – рекао је једном приликом епископ Лукијан.

Не зна се поуздано када је основана Будимска епархија, претпоставља се да је то било 40-их година 17. века. На то подручје досељавало се српско православно становништво из крајева под управом Турске. Тако је већ 1511. сазидана црква у Коморану, а потом и манастир Грабовац.

После Велике сеобе Срба (1690) око 37 хиљада српских породица нашло се на територији Угарске од тога око 8 хиљада породица у Сентандреји. По одобрењу цара Леополда I дана 4. марта 1695. митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула гласила је „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски“. То је почетак процвата Будимске епархије.

Данас на територији Мађарске према последњем попису из 2011- године живи око 10.000 Срба.

Током 18. века изграђен је велики број храмова у овој епархији, углавном у барокном стилу. У Сентандреји је крајем 19. века било свега 617 православних житеља, а 1924. само 231 се изјаснило као Срби. Због смањења броја православних верника епархија је била принуђена да неке храмове уступи Католичкој цркви, тако да је за неколико деценија изгубила 16 храмова из 18. века.

Будимска епархија обухвата парохије у Мађарској и две у Чешкој. Према подацима из 2002, епархија има два архијерејска намесништва са 39 парохија и 11 свештеника и два манастира, Грабовац и Манастир Српски Ковин о којима ћемо дати посебне приче. После Другог светског рата, епархија није имала устоличеног епископа него се њом углавном администрирало из Београда, све док 1988. није за епископа постављен владика Данило Крстић. Библиотека Будимске епархије у Сентандреји има преко 9.400 књига. Ту се налази и Српски православни музеј.

Епископи Будимске епархије до сада били су: (непотпун списак)

Севастијан (†1662);
Симеон (око 166?);
Виктор (1660—1668 и 1680—1684);
Кирил (1668—1680);
Евтимије Поповић (1695—1700);

Викентије Поповић-Хаџилавић (1708—1713);

Михаило Милошевић (1716—1728);
Василије Димитријевић (1728—1748);
Дионисије Новаковић (1749—1767);
Арсеније Радивојевић (1770—1774);

	Софроније Кириловић (1774—1781);
	Стефан Стратимировић (1786—1790);

Дионисије Поповић (1791—1828);
Стефан Станковић (1829—1834);
Јустин Јовановић (1834);

	Пантелејмон Живковић (1836—1839);
	Платон Атанацковић (1839—1851);
	Арсеније Стојковић (1852—1892);
	Јеремија Мађаревић, епископ будимски 1896, изабран 1895.
	Лукијан Богдановић (1897—1908);
	Георгије Зубковић (1913—1951);
	Хризостом Војиновић (1951—1952);
	Герман Ђорић (1952—1956);

Арсеније Брадваревић (1960—1963);
1951-1988 само администратори епархије;

др Данило Крстић (1988—2002, пре тога администратор епархије 1984—1988);

Лукијан Пантелић,од 2002 (слика доле).

На територији Мађарске укупно има једанаест парохија са активним свештенством, и то су: Бата, Батања, Будимпешта, Деска, Ловра, Мохач, Печуј, Помаз, Сантово, Сегедин и Сентандреја. Свештеници ових једанаест парохија администрирају осталим парохијама у Мађарској. Епархија будимска располаже са 39 храмова и три капеле од који су многи данас затворени, али представљају значајно сведочанство о историји Срба у Мађарској. Ево свих цркава у Будимској епархији: