Чувари блага Чарнојевића

Епархија будимска СПЦ покрива српску заједницу у Мађарској, као и Србе у расејању у Словачкој и Чешкој, а надлежни архијереј је епископ Лукијан (Пантелић). Седиште ове епархије и саборни храм, познат под називом Београдска катедрала, налазе се у Сентандреји.

Саборни храм или Београдска катедрала у Сентндреји

Причу и о овој епархији дајемо у оквиру пројекта „Српски манастири и друге светиње у земљама региона“, који реализујемо уз суфинасирање Управе за сарадњу с дијспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије.

И поред тога што на територији данашње Мађарске живи само око 10.000 Срба многи храмови се обнављају, обнавља се заоставштина и  благо Чарнојевића, али то ће потрајати. Постоји добра воља Србије и покрајине Војводине, али и мађарских власти да се започето заврши.

-Дуготрајно беше и прпадање па нећи ни обнова тако брзо да се заврши – рекао је једном приликом епископ Лукијан.

Не зна се поуздано када је основана Будимска епархија, претпоставља се да је то било 40-их година 17. века. На то подручје досељавало се српско православно становништво из крајева под управом Турске. Тако је већ 1511. сазидана црква у Коморану, а потом и манастир Грабовац.

После Велике сеобе Срба (1690) око 37 хиљада српских породица нашло се на територији Угарске од тога око 8 хиљада породица у Сентандреји. По одобрењу цара Леополда I дана 4. марта 1695. митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула гласила је „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски“. То је почетак процвата Будимске епархије.

Данас на територији Мађарске према последњем попису из 2011- године живи око 10.000 Срба.

Током 18. века изграђен је велики број храмова у овој епархији, углавном у барокном стилу. У Сентандреји је крајем 19. века било свега 617 православних житеља, а 1924. само 231 се изјаснило као Срби. Због смањења броја православних верника епархија је била принуђена да неке храмове уступи Католичкој цркви, тако да је за неколико деценија изгубила 16 храмова из 18. века.

Будимска епархија обухвата парохије у Мађарској и две у Чешкој. Према подацима из 2002, епархија има два архијерејска намесништва са 39 парохија и 11 свештеника и два манастира, Грабовац и Манастир Српски Ковин о којима ћемо дати посебне приче. После Другог светског рата, епархија није имала устоличеног епископа него се њом углавном администрирало из Београда, све док 1988. није за епископа постављен владика Данило Крстић. Библиотека Будимске епархије у Сентандреји има преко 9.400 књига. Ту се налази и Српски православни музеј.

Епископи Будимске епархије до сада били су: (непотпун списак)

  • Севастијан (†1662);
  • Симеон (око 166?);
  • Виктор (1660—1668 и 1680—1684);
  • Кирил (1668—1680);
  • Евтимије Поповић (1695—1700);
Mitropolit Vikentije Popovic.jpg Викентије Поповић-Хаџилавић (1708—1713);
  • Михаило Милошевић (1716—1728);
  • Василије Димитријевић (1728—1748);
  • Дионисије Новаковић (1749—1767);
  • Арсеније Радивојевић (1770—1774);
Софроније Кириловић.jpg Софроније Кириловић (1774—1781);
Mitropolit Stratimirović.jpg Стефан Стратимировић (1786—1790);
  • Дионисије Поповић (1791—1828);
  • Стефан Станковић (1829—1834);
  • Јустин Јовановић (1834);
Panteleimon Zivkowic Litho.JPG Пантелејмон Живковић (1836—1839);
Платон Атанацковић.jpg Платон Атанацковић (1839—1851);
Арсеније Стојковић.jpg Арсеније Стојковић (1852—1892);
Јеремија, српски православни епископ Будимски.jpg Јеремија Мађаревић, епископ будимски 1896, изабран 1895.
ПатријархЛукијан.jpg Лукијан Богдановић (1897—1908);
Епископ будимски Георгије Зубковић.jpg Георгије Зубковић (1913—1951);
HrizostomVojinovic.JPG Хризостом Војиновић (1951—1952);
Patrijarh german.jpg Герман Ђорић (1952—1956);
  • Арсеније Брадваревић (1960—1963);
  • 1951-1988 само администратори епархије;
Danilo Krstić.jpg др Данило Крстић (1988—2002, пре тога администратор епархије 1984—1988);
  • Лукијан Пантелић,од 2002 (слика доле).
Српска црква у Мајишу, у коме данас готово да и нема Срба

На територији Мађарске укупно има једанаест парохија са активним свештенством, и то  су: Бата, Батања, Будимпешта, Деска, Ловра, Мохач, Печуј, Помаз, Сантово, Сегедин и Сентандреја. Свештеници ових једанаест парохија администрирају осталим парохијама у Мађарској. Епархија будимска располаже са 39 храмова и три капеле од који су многи данас затворени, али представљају значајно сведочанство о историји Срба у Мађарској.  Ево свих цркава у Будимској епархији:

  • Саборна црква Успења Пресвете Богородице, Сентандреја (Szentendre)
  • Црква Благовештења Пресвете Богородице, Сентандреја (Szentendre)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Баја (Baja)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Ђер (Győr)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Јегра (Еger)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Ловра (Lórév)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Пантелија (Dunaújváros)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Сегедин (Szeged)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Сечуј, (Dunaszekcső)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Бата (Százhalombatta)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Батања (Battonya)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Вашаршељ (Hódmezővásárhely)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Сантово (Hercegszántó)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Сириг (Szőreg)
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Стони Београд (Székesfehérvár)
  • Црква свете Петке, Илочац (Illocska)
  • Црква свете Петке, Мајиш (Majs)
  • Црква Свете Тројице, Дунафелдвар (Dunaföldvár)
  • Црква Свете Тројице, Медина (Medina)
  • Црква Свете Тројице, Мохач (Mohács)
  • Црква светог апостола и јеванђелисте Луке, Мађарбоја (Magyarbóly)
  • Црква светог арханђела Гаврила, Калаз (Budakalász)
  • Црква светог арханђела Гаврила, Чобанац (Csobánka)
  • Црква светог арханђела Михаила, Сентандреја (Szentendre)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Бреме (Beremend)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Српски Алмаш (Rácalmás)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Српска Мечка (Erdősmecske)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Шарок (Sárok)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Шиклош (Siklós)
  • Црква светог великомученика Георгија, Будимпешта (Budapest)
  • Црква светог великомученика Георгија, Помаз (Pomáz)
  • Црква светог великомученика Георгија, Чанад (Magyarcsanád)
  • Црква светог великомученика Геогрија, Шумберак (Somberek)
  • Црква светог Јована Крститеља, Липово (Lippó)
  • Црква светог Преображења Господњег, Деска (Deszk)
  • Црква светог Преображења Господњег, Сентандреја (Szentendre)
  • Црква светог Стефана Дечанског, Чип (Szigetcsép)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Нови Сентиван (Újszentiván)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Виљан (Villány)
  • Капела свете Катарине, Стони Београд (Székesfehérvár)
  • Капела светог цара Константина и царице Јелене, Мохач (Mohács)
  • Капела светог Симеона Столпника, Печуј (Pécs)

Насловна фотографија: Манастир Грабовац у жупанији Толна јужно од Будимпеште

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.