Сећање на јунака Небеског тркача
На велики празник и Славу Св. Георгија хоћу да се сетим јунака нашег доба и човека од речи и дела, Горана Раичевића Рајка. Рајко као јавна личност и врхунски спортиста није морао да иде у рат, али је ипак отишао на Свето Косово јер како би иначе, по сопственим речима, могао на очи својим прецима. И тамо на светој србској земљи управо на празник Св. Великомученика Георгија положио је живот свој за ближње своје, род и Отаџбину сербску.
Никад не знамо кад и где ће да заблиста србска реч, људскост и јунаштво, а те 1999. године међу многима рода нашега над србском земљом на србском небу и у Небеској Србији засијао је Рајко – Горан Раичевић. Царство Небеско и вјечнаја памјат човјече Србски.
Ово су речи Мирослава Вујанића посвећене Раичевићу, а испод је и песма коју је написао у његову част:
Небески тркач
Небески тркач отрча у вечност.
На Косову светом, снајпер му погоди јуначке груди
Душа се вину у Небеску Србију
Попут Рајка, будимо људи.
Текст и песма преузети са фејсбук профила Мирослава Вујанића/Насловна фотографија: Супруга и деца поред споменика Горану Раичевићу
