Светиња коју је градио брат Марка Краљевића

У окквиру серијала „Српски манастири и друге светиње у земљама региона“ настављамо „шетњу“ кроз Митрополију дабробосанску и у овом наставку представљамо вам манастире Кнежина, Карно, Озерковићи, Пјеновац, Сасе, Соколица, Топлица и Доње Вардиште.

Манастир Кнежина је манастир Српске православне цркве који се налази у селу Кнежина, 11 километара од Сокоца. Посвећен је Пресветој Богородици, а сам манастирски храм светим равноапостолним цару Константину и царици Јелени. Ова светиња од 1989. године одлуком Светог архијерског синода Српске православне Цркве проглашеје метохом манастира Хиландара.

Те године, а поводом обележавања шест векова од Косовске битке у Кнежини је одржан велики народни сабор и свечано проглашено отварање новог манастира Пресвете Богородице. Литургији и прослави присуствовало је (према неким процјенама) око 100 000 верника, што је незапамћено у историји ових романијских крајева. Гости су били представници римокатоличке цркве као и исламске вјерске заједнице.

Према предању о чему сведоче темељи, манастир је овде изграђен 1371. године код извора Кнежине. Градитељ манастира је био Андријаш, брат Марка Краљевића. Андријаш је тада подигао десет цркви, од чега су три биле велике, а осталих седам мањих, смјештене у оближњим селима. Једна црква се налазила на месту данашње, друга црква, како каже једно народно предање, је претворена у Султан Селимову џамију, док се за трећу не зна место.  Манастире у Кнежини су уништиле Османлије.

Обнову старе цркве започео је прота Стево Тодоровић 1926. године, а обновио је у облику цркве брвнаре. Нови храм освећен је 1926. године, а за кума је изабран Перо Вуковић из Бабина. Звона за ову богомољу је приложио Нешо Јовановић. Црква је пострадала у Другом свјетском рату када су је усташе спалиле и опљачкале. Садашњи храм је саграђен 1962. године на темељима дрвене цркве. Нови храм саграђен је од камена (сиге), а градио га је неимар Неђо Максимовић из Сребренице.

У непосредној близини храма се налазе неистражени стећци, термоминерални извор Топлик, и неистражена пећина из које извире ријека Биоштица.

Манастир Вардиште.jpgМанастир Доње Вардиште је женски манастир посвећен Вазнесењу Господњем. Манастирска слава је Вазнесење Господње — Спасовдан.

Манастир Вазнесења Господњег се налази у Доњем Вардишту на путу Вишеград-Ужице. Смештен је у долини између Белог и Црног Рзава у подножју планине Варде. У саставу манастира се налази парохијски дом, конак и гостинске собе, монашке келије, иконописачка и радионица за шивење.

Црква Вазнесења Господњег је грађена од 1991. до 1996. године. Исте године је основана вардишка парохија издвајањем из добрунске парохије. Манастир је настањен монахињама од августа 2007. године.

У близини манастира у месту Ваган (Бијело Брдо) се налази дрвена капела која датира из 1870. године. Поред капеле, у Вардишту се налази и спомен-костурница коју су у спомен на погинуле синове и њихове саборце у Првом свјетском рату подигли Јосиф и Стана Матковић. Спомен-костурница је освештана на Видовдан 1932. године.

Манастир Карно.JPGМанастир Карно је манастир Српске православне цркве. Налази се у селу Међе, Општина Сребреница. Манастирски храм посвећен је Покрову Пресвете. Игуман манастира је Лука Бабић (архимандрит)

Карно је у средњем веку био метох манастира Хиландар. Недалеко од данашњег храма, на месту познатом као „Црквина“ налазе се остаци старе средњовековне цркве која је срушена у време најезде Турака. То место данас је обележено Часним Крстом. Почетак обнове храма Покрова Пресвете Богородице, започет је 1893. године, а завршен 1896. и осветио га је тадашњи митрополит Николај Мандић. Храм је више пута страдао у својој историји. Најприје је руинирани храм обновио прото Тихомир Митровић 1956. године. У тешком невремену 1973. године, храм је био оштећен, а на обнову чекао је до 1979. године.

У Одбрамбено-отаџбинском рату храм су опљачкале и спалиле снаге такозване Армије БиХ 1992. године и том приликом су изгореле вредне иконе. Обновљен је 1996. године, а тадашњи владика Василије га је прогласио манастиром. У манастирском комплексу се налази конак и биста свештеника Бобана Лазаревића, који је страдао 1992. године.

Манастир Озрековићи налази се у селу Озерковићи, Општина Соколац. Манастирски храм посвећен је Светој Тројици. Изградњу ове цркве финансирао је народ и привреда романијског краја. Темељи цркве освећени су 2002. године. У манастиру се сваке године одржава сабор хаџија и обележава крсна слава поклоника Свете земље из Републике Српске и Републике Србије.

Манастир Пјеновац налази се у селу Пјеновац, општина Хан-Пијесак. Недалеко од данашњег манастира постојао је мали манастир, који је падом старе српске државе Босне и доласком Турака срушен.Посвећен је Усекованију главе светог Јована Крститеља. Обнова је од почетка мјесеца маја 2001. до почетка јуна 2002. године.

Градњу су финасирали верници и привредни субјекти са простора општине Хан Пијесак и општина широм Републике Српске, као и дијаспоре. Иконостас, иконе и живопис радио је академски сликар Николић Милан из Шапца. Звоно за цркву поклонио је епископ Лонгин.

Манастир Сасе.jpgМанастир Свете Тројице налази се у Сасама, од Братунца удаљен 13 километара, на регионалном путу Братунац-Скелани. Смештен је у непосредној близини античког локалитета Домавија.

Манастир је саграђен 1242. године и био је метох манастира Хиландара. Задужбина је Уроша Немањића, чији је крст дуго чуван у овом манастиру. С обзиром да се манастир налази на подручју које је још у доба Римљана било познато по богатим налазиштима сребра, олова и цинка, сматра се да је подигнут из религиозних потреба православних радника у рудницима овога краја. Турским освајањем Босне запустили су рудници и рударска насеља а са њима и манастир Сасе.

Готово 400 година су темељи некадашњег манастирског храма били прекривени наслагом земље, заборава и незнања. Тек 1858. године сашки рудари су откопали манастирске темеље и на њима саградили нову цркву, коју су према Ђорђу Беатовићу посветили светом апостолу Петру. Ова црква је преко 100 година служила као парохијска и то у најдужем периоду као братуначка.

Темељи и зидове цркве у Сасама ископани су и обновљени 1850. године.

Нова обнова манастира почиње 1989. године када су освештани темељи за манастирски конак и постављен је нови бакарни кров приликом обележавања 750 година постојања. Почетак ратних дејстава онемогућио је велику свечаност освећења манастирског конака која је планирана 1991. године. Манастирски храм је током рата, почетком 1992. године, претрпио оштећења а новосаграђени конак је уништен, али је залагањем верника и тадашњег владике Василија обновљен.

Манастир Сасе прославља Светог цара Уроша као задужбинара и тим повод је Владика Василије, 5. децембра 2007. године, предао манастиру дио моштију краља Уроша (дар Владике будимљанско-никшићког Господина Јоаникија) и дио моштију цара Уроша (дар Његове Светости Патријарха српског Господина Павла).

Манастир Соколица је посвећен светом великомученику Георгију и налази се код Сокоца на Равној Романији. Зидови манастирског храма су обложени спомен-плочама на којима су исписана имена 4.000 погинулих српских бораца.

Манастир Соколица Равна Романија.jpegМанастирски храм светог великомученика Георгија на Равној Романији, познат као Соколица, је освећен 11. августа 2002. године. Храм је осветио Митрополит дабробосански Николај и установио црквену општину и парохију Равна Романија. Изградња храма је почела 1996, храм је настањен 2001, а радови су потпуно завршени 2003. године. У порти цркве се налази капела посвећена светом Петру Зимоњићу.

Цркву је пројектовала Љубица Бошњак, архитекта из Београда. Црквено звоно је поклон Генералштаба Војске Републике Српске. Зидови манастирског храма су обложени спомен-плочама на којима су исписана имена 4.000 погинулих српских бораца, највећим дијелом припадника Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Поред имена бораца Војске Републике Српске, на спомен-плочама се налазе и имена солунских добровољаца, бораца Романијског корпуса Југословенске Војске у Отаџбини и њихових јатака, као и имена српских хајдука са подручја Сарајевско-романијске регије Републике Српске. Између осталих, уклесано је и име Старине Новака.

Sv.NIkola Toplica.jpgМанастир Топлица је средњовјековни српски манастир који се налази у Топлица (Сребреница). Манастир је током ратова порушен, а изградња новог почела је 2007. године, а исте године 16. јуна темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије. Пројекат је израдио Видан Јанковић родом из Прибидола, а настањен у Ужицу. Сазидан је од ситне цигле димензија 14х8 метара, покривен је бакром. Има једну куполу и звоник са три звона.

Храм је завршен 2009. године и 12. јула 2011. године. Према предању некада је на овом простору био манастир, али о њему нема ближих података. Пре Другог свјетског рата свештеник Симо је хтио да на овом месту подигне храм посвећен свим српским жртвама страдалим у многим ратовима. Ипак, рат га је спречио да оствари ту своју намјеру, а и сам је страдао током рата. Тек сада је остварена намера проте Симе и подигнут је храм који је проглашен манастиром.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.