Све више странаца купује српске пасоше

Српски црвени пасош све је више на цени, а по скраћеном поступку последњих година добили су га многи странци због економских, научних, културних, спортских и других заслуга и интереса, како за онога ко је тражио српско држављанство али и за Србију. О тим случајевима је уместо МУП-а одлучивала је експресно Влада Србије.

У члану 19.Закона о држављанству, у држављанство Републике Србије може бити примљен и странац чији би пријем представљао интерес за државу. Најновији такав случај, око кога се у отаџбини поприлично подигла медијска прашина је додела српског пасоша бившој премијерки Тајланда Јинглук Шинаватри, која је на Тајланду осуђена на затворску казну због злоупотребе моћи и корупције. Сматра се, међутим, да је прерсуда против ове жене политички прогон.

После одласка са Тајланда једно време је боравила у Дубаију, Пекингу и Лондону и у Црној Гори код брата Таксина Шинаватре, који је још 2009. године добио црногорски пасош. Он је званично по Форбсовој листи најбогатији Црногорац, чије се богатство процењује на 1,6 милијарди евра. Јунглук се званично сада настанила у Србији, што су потврдиле и српске власти. Председник Александар Вучић је на све то рекао да је за либерализацију пасошког режима јер су Србији потребни људи с капиталом, идејама и светским имиџом.

У последње три године, незванично таквих пасоша у интересу Србије издато је око стотинак. Пасошко тржиште с богаташима функционише у свету, па ето и код нас. На црвеним теписима добродошлице поплочаним доларима или утицајем стижу многи. Све више њих види Србију као нову домовину.У Црној Гори већ одавно се спроводи програм економског држављанства, а у наредне три године око 2.000 улагача добиће црногорски пасош. Тражиоци овог пасоша морају на посебан рачун да депонују 100.000 евра намењених мање развијеним локалним самоуправама, као и најмање 450.000 евра за улагања у Подгорици или на приморју, односно 250.000 евра на северу земље.

У покушају привлачења страних инвестција и грчка влада планира следити многе европске земље увођењем нових подстицаја за инвеститоре међу којима је и понуда грчког држављанства онима који купују некретнине у вредности од најмање два милиона  евра.Како пише тиражни грчки лист Катимерини, план Атине предвиђа како потенцијални инвеститори који испуњавају услове за грчко држављанство претходно морају имати регулирано стално боравишта те да имају некретнину у вредности од најмајне 500.000 евра, као и плату од најмање 50.000 евра годишње. Имућни дођош може да купи имање у Португалији за пола милиона евра, проведе у тој земљи седам дана, па да стекне „златну визу”, дозволу боравака, и неограниченог кретања по ЕУ. Ту су и Шпанија, Малта, Бугарска, са сличним критеријумима, „неколико стотина хиљада евра инвестиција” и ствар је готова.

Програм давањаа држављанства на основу инвестиција прва је 1984. године покренула карипска држава Свети Кристофор и Невис, чиме је та острвска земља успела да  заради милијарде долара. Већ идућих година тај програм преузело је неколико држава, а данас таквих држава у свету има 12.Једна од њих је и Аустрија чија је пасош најтраженији али и најскупљи, док је процес добивања у приличној мери загонетан.

Према наводима компаније Henley & Partners, за добивање аустријског пасоша не постоје службена упутства, а кандидати се темељно испитују.Према доступним информацијама, кандидат може добити аустријски пасош ако за развој тамошње  привреде донира три милиона долара или ако уложи 10 милиона долара. Уз то, кандидат је дужан да уплати 600.000 долара за разне надокнаде после чега може да путује без виза у чак 177 земаља света и да живи ради у било којој од земаља Европске уније. Пре добијања пасоша кандидат се мора одрећи постојећег држављанства јер Аустрија не признаје двојно држављанство.