Стазом Милована Данојлића
ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ ЈЕДНОГ ПОХОДА
ЛИЦЕ: Педесет одважних основаца и средњошколаца препешачило је стазу Милована Данојлића, а пратили су их, усмеравали и бодрили њихови васпитачи Maja Aleksić-Čučak, Andjelija Marković, Ljiljana Obradović Milosav Radisavljević , Bojan Kojic , директор школе и моја маленкост.
Посебан значај Походу дало је присуство на челу колоне нашег свештеника Светолика Марковића, Црква Љиг који је још једном потврдио да је духовно и културно просветљење својих парохијана.
И Драган Радовановић и установа на чијем је челу Gradska Biblioteka Ljig значајно су обојили ову стазу маркирану пропланцима Милованових лирских узлета, светим записима као првим песничким инспирацијама и сенкама бреза, брестова, јабланова, првих несташлука и скривених љубави. Кренули смо у 9 испред Основна Школа Сава Керковић са 41 основцем, застали испред Библиотеке Песниковог имена да узмемо књиге за читање „у ходу“, а онда преко Трга до Средња школа „Хиљаду триста каплара“ Љиг где нам се прикључило 9 ученика, па у порту и даље са Оцем Ликом Зеленим венцем и улицом Деспота Стефана, на његов дан лагано ка Бранчићима и крајњем одредишту, Ивановцима!
НАЛИЧЈЕ: Дивни људи, који су осетили важност овог Похода, који су помогли, храбрили, топло дочекивали и тако спонтано славили поезију, културу, доброту којом нас је Песник, Књижевник, Академик Милован Данојлић даривао, радовао и узнео нам Завичај до парнасовских висина!
Хвала Песниковом брату Драгутину што нам показа пречицу кроз Јелење, хвала Валентина Поповић на објавама, књигама за читање у ходу, доброј енергији којом нас испрати, Snezana Nikolcic на откривању стаза ивановачких, возачу Драгану који је вратио аутобус на школску капију и сачекао децу. Дивној учитељици Невени Милиновић и теткици Марији Петровић на топлој учионици којом су нас дочекали у издвојеном одељењу школе у Ивановцима и правој агапе, трпези љубави!
Хвала Anđela Ivanović на дивним фотографијама и видео запису, који ће ући у историју, као и Обрадовић Милица на чувању зачеља..
Mirjana Pajić је срцем била у завичају, у ходу са нама и планира нове, будуће походе…
Да, постоје Наличја која блистају као и Лице, када се окупе људи добре воље, када „ткаш и везујеш концима за небо“…
Текст: Маријана Неговановић Обрадовић (Преузето са Фејсбука)