Српско слово „ћ“ и симбол квантне физике

Можда ћете се изненадити али особени знак српске ћирилице Ћ – слово наше азбуке које готово не постоји ни у једном другом писму на свету, глобално је познато и као нешто сасвим друго – као симбол у квантној физици који представља једну од фундаменталних константи природе.

Физичари га већ више од 90 година називају ”х са цртом” (наравно да разумете да је ствар у латиничном слову h) и њиме рутински означавају редуковану Планкову константу h. Као и Планкова, редукована или Диракова константа се користи за описивање једног кванта, односно најмање могуће вредности енергије. Њена вредност је планкова константа подељена са 2π (два Пи) због чега је значајно погоднија за коришћење у квантномеханичким изразима од саме Планкове константе

Знак Ћ, са друге стране, представља двадесет и треће слово српске ћирилице које означава такозвану безвучну палаталну африкату, глас који се јавља само у ретким језицима : мандаринском, лужичкосрпском, тајском, али и у пољском и језицима штокавског наречја које данас називамо именима хрватски , бошњачки.

Глас ће добити свој знак у српској ћирилици приликом реформе нашег језика и писма следећи правило да сваки глас има само један знак. Вук Караџић је тада избацио чак 18 непотребних слова додао је Ј из латинице и пет нових знакова (љ, њ, ђ, џ , ћ). Том приликом је Љ и Њ преузео од Саве Мркаља, а за неке је решење дао Лукијан Мушицки.

У литератури се устаљено наводи да је слово Ћ ”видео у старим ћириличним рукописима” . Сматра се да је знак потекао од слова које је називано ”ђерв”. Ово слово се јавља у такозваној уставној ћирилици, односно устаљени канон писања слова без прелажења горње и доње линије, којима су писани старији српски документи.

Испрва је ово слово писано са луком, куполом, на чијој средини се налази крст. Знак се временом трансформисао по угледу, на данас избачени, знак ”јер”, тако што се усправна померила на лево, лук се подигао а хоризонтална црта почела да наткрива слово.

Слово ћ се данас користи искључиво у српској ћирилици и његова је аутентична особеност у хрватској латиници користи се аналогни знак Ć који је из пољског писма преузео хрватски лингвиста Људевит Гај. Овај дијакритик је остао у хрватској латиници након што је, Вуков сарадник, Ђура Даничић унапредио Гајеву латиницу – диграф ”dj” је заменио са ”đ” .

Према анегдоти слово ћ је у физику увео, један од очева квантне механике, Пол Дирак тридесетих година 20-ог века након што га је видео у, за њега, неразумљивом српском тексту. Анегдота је сасвим непоуздана али је несумњиво да је Дирак први физичар који је користио h са цртом. Дирак је иначе заслужан за откриће антиматерије, повезивање теорије релативности и квантне механике, стварање теорије поља али и самих основа квантне физике, био је и први физичар.

Обично се наводи да је редуковану Планкову константу Дирак увео 1925. године, али се лако може установити да у радовима из ове и наредне године британски физичар и нобеловац и даље кристи само „h“. Поједини историчари науке закључују да издавачи нису били вољни да уводе црту уместо разломка 2π (два Пи) и кваре добру стару Планкову константу. Али нема никакве сумње да се од 1930. слово ћ дефинитивно користи у физици.

Слово се појављује на страни 87. Диракове преломне књиге ”Принципи квантне механике” издате 1930 године. На месту где дефинише квантизацију Пусонових заграда што је од кључног значаја за формализам квантне физике. Дирак каже да је ћ = h/2π, где је h универзална константа коју је увео Планк. Konstanta ћ има изузетно малу вредност: 1,054571800(13)×10−34.

Преузето са фејсбук групе Ћирилица 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.