Српски учи све више наше деце у Немачкој

После Америке највише Срба живи у Немачкој па не чуди и што у овој земљи највише српске деце иде у допунске школе српског језика. Као и у других девет земаља Европе и у овој држави настава се одвија под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Србије, у сарадњи са нашом амбасадом и дупломатско-конзуларним представништвима, а часови два пута недељно држе се у немачким школама.

Српски језик, ћирилица, историја, географија, традиција и обичаји српског народа уче се свуда где постоје услови и где траже родитељи деце. Последњих година порасло је интересовање наших људи у Немачкој за овим допунским образовањем, а настава се одвија у покрајинама Баварска, Хесен, Баден-Виртемберг, Берлин, Бремен, Доња Саксонија и  Хамбург.

Са допунским школама у Немачкој почелео се током седамдесетих и осамдесетих година и та настава била је намењена деци југословенских гастарбајтера и дипломата у Немачкој. Школа се звала „допунска настава на српском језику“. Гастарбајтери су долазили у Немачку на одређено време и током тих година су њихова деца морала да похађају немачку школу. Због тога је постојала реална опасност да изгубе корак са образовањем у отаџбини. И то се у пракси показало као тачно па су многа деце после тестова враћана у нижи разред.

Да би се то избегло, деци гастарбајтера је понуђена могућност да на допунској настави на матерњем језику даље разрађују ниво знања потребан за нормалан наставак школовања у отаџбини. Деца која би добила сведочанство са оценом из те наставе, по повратку у Југославију нису морала да полажу посебне тестове и најчешће су без проблема настављала школовање у вишем разреду. Тако је био обезбеђен континуитет образовања.

Места на којима се држала тада настава на матерњем језику била су и места окупљања деце југословенског порекла, па су тамо често настајала спортска, фолклорна, музичка, научна и друга удружења сународника, што је додатно доприносило нези културе и језика југословенских народа.

Почетком деведесетих година, након распада Југославије, немачке власти су брзо реаговале на настајање нових држава на Балкану и њихових званичних језика, па је организована настава на српском, босанском и хрватском језику, а убрзо потом дошло је и до реформе наставе на матерњим језицима.

Деца која су завршила четврти разред, што у Немачкој значи прелазак у средњу школу, од петог разреда надаље обично уче два страна језика и то са различитим бројем часова. Због тога се ти предмети најчешће називају „првим“ и „другим“ страним језиком. У Северној Рајни-Вестфалији, деца мигрантског порекла су добила могућност да у својој школи као „други страни језик“ уместо оног који им је тамо понуђен пријаве – свој матерњи језик који уче једном недељно после подне на једној другој локацији. Тако су деца српског порекла добила прилику да им се оцена из српског језика уврсти у регуларно сведочанство као оцена из „другог страног језика“.

Данас је у Немачкој све више оделења допунске наставе на српском језику, а од прошле школске године српски се учи и покрајини Баварска у којој како се процењује живи око 45.000 Срба. За похађање наставе у овом делу Немaчке интересовање је показало око 120 малишана, а на почетку школске године угостили су и Младена Шарчевића, минстра просвете. Он је тада најавио да ће школе бити отворене у Нирнбергу и Аугзбургу.

Највише српских ђака има у школама покрајине Хесен и Баден-Винтенберг, где са ученицима ради 13 наставника. Од прошле школске године српска школа је отворена и у јужном делу покрајине Баден-Виртемберг, где под надлежношћу нашег конзулата у Штутгарту једна наставница организује наставу за око 130 ученика српског порекла.

Коначно сва деца у српској дијаспори уче по јединственом плану, на основу правилника и програма који важе од почетка текуће школске године, изабрани су координатори рада школа, а Биљана Букинац задужена је за све школе у европској дијаспори.

У Бремену је ове године почела настава за ђаке у српској допунској школи, молитвом. Ученици, заједно са професорком Милицом Станковић и њихови родитељи окупили су се у храму Светог Георгија где им је протојереј Саша Момировић, пожелео успех у учењу. На територији Берлина наставу одржавају наставнице Милана Ракић и Мирјана Стефановић.

Настава Српске допунске школе у немачкој покрајини Баден-Виртемберг ове године такође је почела на време. Татјана Поповић, професор германистике из Инђије, која је последње четири године радила и као наставник у Српској допунској школи у Штутгарту, постављена је за координатора. Она ће у наредном периоду радити на повећању броја ђака у овој покрајини. Поред ње, тим Српске допунске школе у Баден-Виртембергу сачињавају: Славица Симић, Валентина Дамјановић, Јована Кнежевић, Славица Ступар, Биљана Анђелковић, Ксенија Гаћиновић и Наташа Миленковић. Славица Симић, Валентина Дамјановић и Славица Ступар.

 

Насловна фотографија: Почетак школске године у Бремену, ђаци, професорка и родитељи  са протојерејом Сашом Момировићем

*Текст о допунским школама у Немачкој део је пројекта нашег портала који суфинасира Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије